PEPINO VIRUS PARADAJZA

PEPINO VIRUS PARADAJZA

Novi virus paradjza u Evropi

Pepino mosaic virus (PepMV) prvi put je otkriven u Peruu 1974. godine kao prouzrokovač oboljenja biljke pepino (Solanum muricatum). Sve do 2000. godine nije bilo drugih saopštenja o ovom virusu, a interesovanje je obnovljeno krajem devedesetih godina, kada je pronađen na paradajzu u mnogim evropskim zemljama.

U ovom radu daju se osnovni podaci o virusu, do sada poznate činjenice o epidemiologiji oboljenja i pregled mera kontrole koje treba preduzeti ukoliko se virus pojavi. Cilj rada je da se skrene pažnja naučne i stručne javnosti na virus koji predstavlja potencijalnu opasnost i za našu zemlju.

Virus ispoljava sve osobine karakteristične za rod Potexvirus, osim što je izuzetno lako mehanički prenosiv, te se smatra tipičinom visokofrekventnim članom ovog roda.

Rasprostranjenost

U Holandiji i Velikoj Britaniji, 1999. uočeni su neuobičajeni simptomi na paradajzu gajenom u stakleniku, za koje je dokazano da ih je izazvao PepMV. Od te, prve pojave u Evropi, virus je otkriven u mnogim evropskim zemljama: Holandiji, Velikoj Britanijim Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Finskoj, Slovačkoj, Švedskoj, Poljskoj, Belgiji, Austriji i Mađarskoj. Ova činjenica govori da se virus veoma brzo širi Evropom. Osim u Južnoj Americi i Evropi, virus je detektovan u Severnoj Americi.

Prisustvo i širenje PepMV dugo je ostalo neprimećeno, verovatno zbog odsustva jasnih simptoma, pod određenim klimatskim uslovima. U prilog tome ide i činjenica da, često blagi, simptomi koje PepMV izaziva na paradajzu imaju sličnosti, i zbog toga se mogu pomešati, sa simptomima fizioloških promena, ili drugim virusima koji su infektivni za paradajz, kao što su X virus krompira (Potato virus X) i virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus).

Karantinski status

Godine 2000. odlučeno je da se virusu da karantinski status, odnosno da PerpMV bude uključen u EPPO Alert listu. PepMV se ne nalazi na karantinskim listama Srbije i Crne Gore.

Kako ovaj virus predstavlja mogući rizik i za našu zemlju, a do sada nije proučavan kod nas, Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Republike Srbije odlučilo je da se, kroz projekat „Utvrđivanje statusa nekih karantinski štetnih virusa na području Republike Srbije“, sprovedu istraživanja prisustva i rasprostranjenosti ovog virusa u našoj zemlji.

Sl. 2 Simptomi Potato virus X na paradajzu.

Ekonomski značaj

Iako jačina simptoma na biljkama zavisi od uslova sredine i, verovatno, sorte, štete su, uvek, velike zbog formiranja plodova bez tržišne vrednosti. Zaražene biljke su zakržljale i deformisane. Virus se brzo širi u usevu u kojem se pojavi, tako da može da izazove značajne štete, ako se ne preduzmu brze i efikasne mere eliminacije ranih zaraza.

Osobine virusa

Virusne čestice su končaste, 508 x11 nm. Virusne čestice su pronađene u citoplazmi, a inkluzije, prisutne u zaraženoj ćeliji, sadrže virione. Termalna tačka inaktivacije virusa je 65-70 0C, krajnja tacka razredenja je 10-5-10-6, postojanost in vitro više od 90 dana. Druga istraživanja su pokazala da virus može da se održi u korenu biljaka u zemljištu do četiri nedelje, u osušenom biljnom materijalu oko tri meseca, a u biljnom soku do jedne nedelje. Takođe, pokazano je da temperatura ima značajan uticaj na postojanost virusa van biljke. Tako, virus može da zadrži infektivnost, na staklenoj površini, tri nedelje, na 15 0C, ali samo četiri dana, na 25 0C.

Varijabilnost virusa

Postoji malo podataka o razlikama između originalnih izolata iz pepino biljaka i evropskih izolata iz paradajza, kao i o biodiverzitetu evropskih izolata PepMV, izlovanih iz paradajza. Međutim, na osnovu boloških, seroloških i molekularnih ispitivanja, dokazali očiglednu razliku između izolata ovog virusa iz paradajza i pepino biljaka, dok nisu utvrdili razlike između evropskih izolata. Na osnovu dosadašnjih proučavanja, izveden je zaključak da se evropksi izolati razlikuju od tipičnog soja izolovanog iz pepino biljaka, i da ih treba smatrati posebnim sojem, za koji je predložen naziv „tomato strain“ (PepMV-To).

Poreklo virusa

Raširenost virusa bila je ograničena samo na pepino biljke u Peruu. Od tada, nije bilo nikakvih saopštenja o pojavi ovog virusa, sve do iznendne pojave u Evropi. U isto vreme, virus je pronađen u Holandiji, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, i to na različitim lokalitetima, skoro istovremeno. Da li su ovi evropski izolati PepMV poreklom iz Perua ostaje nejasno, jer ne postoji direktna veza sa infekcijama pepino biljaka. Razlike, na biološkom i molekularnom nivou, između ova dva izolata upuđuju na to da su ovi izolati razdvojeni u prošlosti, ili se virus postepeno menjao, tokom poslednjih 25 godina. U svakom slučaju, velika sličnost između različitih izolata PepMV iz paradajza, upućuje na njihovo zajedničko poreklo i, što je još važnije, na postojanje istovetnog izvora inokuluma.

Prirodni domaćini

PepMV ima uzak krug domaćina, uglavnom u okviru iste fam. Solanaceae. Evropski izolati virusa infektivni su, osim za paradajz (Lycopersicon esculentum), i za plavi patlidžan (Solanum melongena), a nisu za papriku (Capsicum annuum) i krompir (Solanum tuberosum). PepMV-Pe soj izaziva na paradajzu samo latentnu infekciju, za razliku od PepMV-To soja koji izaziva jasne simptome. U Španiji je virus detektovan i na nekim korovskim vrstama, kao što su: Amaranthus sp., Malva parviflora, Nicotiana sp., Solanum nigrum, Sonchus oleraceus, Taraxacum vulgare, Chenopodium murale i Convolvulus arvensis. Utvrđivanje PepMV u korovskim biljkama ukazuje na njihovu moguću ulogu u epidemiologiji oboljenja kao izvora inokuluma.

Simptomi oboljenja

Simptomi koje ovaj virus izaziva na paradajzu su veoma raznovrsni. Najizrazitiji simptomi koje PepMV izaziva na paradajzu javljaju se na lišću zaraženih biljaka. Simptome je najlakše uočiti u toku jeseni i zime, zbog niže temperature i slabe svetlosti. U toku toplijih i svetlijih meseci, starije zaražene biljke, ne pokazuju simptome. Simptomi se, obično, pojavljuju 2-3 nedelje, ali mogu i posle šest nedelja po infekciji, i imaju tendenciju širenja u redovima biljaka. Zaražene biljke, često, imaju kržljav vrh usled smanjenog porasta i njihov izgled podseća na oštećenja od hormonskih herbicida. Izgled vrha biljke podseća na lišće koprive („nettle-like head“). Lišće oko vrha može da ima žute pege, a donje lišće smeđe, nekrotične pege, koje podsećaju na oštećenja od kapi vode. Lišće može da ima žute pege, koje se kasnije razvijaju u žute mrlje. Često je, za zaražene biljke, karakteristična vretenavost lišća (šiljasto lišće, suženo lišće), klobucanje (mehuravost) lisne površine i blago žućenje između nerava. Listovi zaraženih biljaka ne moraju uvek da pokazuju simptome. Na stablu se mogu javiti smeđe pruge, koje mogu da prstenuju stablo blizu tačke porasta, kao i dršku cvasti, i ova pojava ometa razvoj cvetova, prouzrokujući njihovo odbacivanje. Čašica plodova u razvoju, takođe, može da bude smeđa. Simptomi, uočeni na zaraženim plodovima, opisani su kao mramoravost plodova. Takođe, zaraženi plodovi imaju neravnomerno sazrevanje. Promene opšteg izgleda biljaka podrazumevaju, pre svega, zakržljalost biljaka, svetložutu boju i šiljast izgled.

Sl. 3, 4 i 5 Simptomi pepino virusa na bosiljku i paradajzu.

Latentni period, odnosno vreme od infekcije do pojave simptoma, je dug oko šest nedelja. Tako dug period inkubacije, lako prenošenje mehaničkim putem, ispoljavanje simptoma u zavisnosti od faktora spoljašnje sredine i faze razvoja useva, znaci da su, u vreme prvog otkrivanja simptoma, skoro sve biljke u usevu zaražene.

Eksperimentalni domaćini

Podesne dijagnostičke biljke su Nicotiana megalosiphon (mozaik, nekroza), Datura stramonium (mozaik), Nicotiana benthamiana (blagi mozaik), Solanum nigrum (hlorotične pege i mozaik), plavi patlidžan (blagi mozaik), paradajz (blagi mozaik). Krug domaćina se razlikuje u zavisnosti od porekla izolata. Tako su izolati iz pepino biljaka (PepMV-Pe) infektivni za Cucumis sativus, veći broj Nicotiana vrsta i različite kultivare krompira, dok evropski izolati (PepMV-To), nisu. Za održavanje virusa preporučuje se N. benthamiana, Datura stramonium, Solanum nigrum, ili paradajz.

Načini prenošenja

PepMV je lako mehanički prenosiv, što nije uobičajeno i nije opšta karakteristika virusa Potexvirus roda. Lako se prenosi kontaktom biljaka, kontaminiranim orudem, odećom, ili rukama. Virus nema vektora među insektima ili gljivama, ali je utvrđeno da je gustina populacije insekata oprašivača (bumbari), u pozitivnoj korelaciji sa širenjem virusa, ali je rizik širenja mnogo veći putem ručne polinacije. Virus se prenosi kalemljenjem, ukoliko se paradajz kalemi na posebno selekcionisane podloge. Virus je serološki (ELISA) dokazan na semenu paradajza, ali se prenošenje virusa sa semena na sejance javlja retko. U Bugarskoj, virus je detektovan 2004. godine u semenu paradajza cv. Monroe, uvezenom iz Holandije.

Nije poznato kako se virus raširio u Evropi, ali se pretpostavlja da je to bilo sokom plodova, ili kontaminiranim semenom zaraženih biljaka. Iako se originalni izolat virusa iz pepino biljaka ne prenosi semenom, iskustva u Evropi ukazuju da se evropski izolati PepMV mogu preneti smenom u veoma niskom procentu, ili kao kontaminacija na semenu. Širenje u stakleniku je, zbog visoke infektivnosti virusa, omogućeno mehaničkim prenošenjem.

Kao mogući izvori zaraze navode se: zaražene biljke, zaostali zaraženi biljni materijal iz prethodne proizvodnje, biljni sok na rukama, opremi, oruđu i odeći, plodovi zaraženih biljaka, odnosno meso ploda oko semena i kontaminirano seme biljnim ostacima.

Mogući rizik

Do sada, virus je orktiven samo na biljkama paradajza gajenim u zatvorenom prostoru, osim u Španiji, gde je pronađen i na paradajzu u polju, kao i u nekim korovskim vrstama. Ukoliko bi se virus pojavio na biljkama gajenim u polju, mere koje bi omogućile potpuno uništavanje virusa (iskorenjivanje) bile bi teško izvodljive. Druge vrste familije Solanceae, takođe, mogu da predstavljaju rizik, a posebno krompir, jer je dokazano da, nakon veštačkih inokulacija, određene sorte ispoljavaju simptome. Međutim, za sada, nisu utvrđene prirodne infekcije krompira ovim virusom.

Mere kontrole

Kontrola oboljenja, koje PepMV izaziva, izuzetno je teška, pre svega zbog visoke infektivnosti virusa i dugog perioda od zaraze, do pojave simptoma. Najvažnija mera je sprečiti unošenje virusa u staklenike, a to znači započeti proizvodnju paradajza zdravim semenom i rasadom. Da bi se unošenje i širenje virusa u staklenicima svelo na minimum, treba se pridržavati strogih pravila higijene, u toku svih faza razvoja biljke, i izvršiti kompletnu dezinfekciju staklenika između dva useva.

Preventivne mere

Postoji više načina za sprecčvanje pojave zaraze, kao što su:

*Za proizvodnju rasada koristiti zdravo seme;

* Dezinfikovati seme u 1% rastvoru natrijum-trifosfata, u trajanju od 45 minuta, a zatim u 0,5% rastvoru natriujumhipohlorita 30 minuta. U toku tretmana mešati seme, a posle tretmana dobro isprati vodom;

* Izvršiti pregled pojave simptoma na rasadu, barem jednom nedeljno. PepMV ima dug latentni period (period od infekcije do pojave simptoma), čak šest nedelja, pa je potrebno testirati biljke na prisaustvo virusa pre distribucije rasada, ili pre rasađivanja biljaka na stalno mesto. Testiranje se može obaviti u dijagnostičkim laboratorijama, ili korišćenjem brzih poljskih dijagnostičkih metoda.

* Držati sva ulazna vrata staklenika zatvorena, a ispred njih postaviti posude napunjene uvek svežim rastvorom NaOH ili KOH, za dezinfekciju obuće, koju treba obavljati pri svakom ulasku, ili izlasku iz staklenika;

* Dozvoljavati posete stakleniku samo najavljenim posetiocima, koji moraju da koriste plastične navlake za obuću, ili gumene čizme, latex rukavice i zaštitnu odeću;

* Radnici treba da ulaze u staklenik, a pre svega u objekte za proizvodnju rasada, u čistoj odeći, novoj ili dezinfikovanoj obući, i sa rukavicama. Ne treba dozvoljavati slobodno kretanje radnika po stakleniku, a naročito iz proizvodnih delova staklenika, u objekte za proizvodnju rasada.

* Ne dozvoliti radnicima da unose kupljene plodove paradajza u staklenik;

* Prati ruke (radnici i posetioci), toplom vodom i sapunom, pre ulaska i po izlasku iz staklenika;

* Prati zaštitnu odeću, svake nedelje, u toploj vodi (95 0C);