Kalemljenje je specijalna agrotehnička mera, koja se najčešae primenjuje kod proizvodnje reznica voća ali se od pedesetih godina prošlog veka ona koristi i kod paradajza, paprike, krastavca, tikava. Pre svega, kalemljenjem se staje u kraj štetočinama, a zna se da je borba protiv njih izuzetno skupa i otežana. Ali, nije to jedini razlog za primenu ove agrotehničke mere.
- Drugi problem je intenzivna proizvodnja, pre svega, u zaštićenom prostoru, na istom zemljištu i bez primene plodoreda, što značajno utiče na smanjenje prinosa paradajza - objašnjava mr Anđelko Mišković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - Postoje tri rešenja ovog problema. Prvi je kompletna zamena supstrata do dubine prodiranja korena. Pošto je ova mera veoma retka i izuzetno skupa, pitanje je da li se isplati. Alternativa joj može biti sterilizacija zemljišta.
Najbolja podloga
- Kalemljenje postaje osnovna agrotehnička mera, posebno kada je nemoguće obezbediti potrebnu pauzu u gajenju. Problem u ovakvoj proizvodnji rasada je dodatni, rueni rad i dvostruko veća količina semena. Danas u svetu ovaj posao obavljaju i specijalne mašine, odnosno roboti, pod uslovom da je rasad u istoj fazi porasta i prečnika stabla. Veoma je važan izbor podloge, koja mora da odgovara plemki. Najbolje je da to za paradajz bude paradajz, a za papriku hibridna podloga paprike, ali se mora voditi računa o tome koji su hibridi pogodni. Uglavnom se koriste specijalni hibridi stvoreni samo za tu namenu. Ovakvim kalemljenjem dobija se snažniji koren veće usisne moći, pa je i rod obilniji - kaže Mišković.
On naglašava da prečnik podloge i plemke moraju biti jednaki i to je jedan od uslova za uspešno kalemljenje. Važno je i vreme klijanja, koje zavisi od biljne vrste. Rasad se kalemi kada razvije dva-tri prava lista. Prečnik stabla na mestu presecanja treba da je od 1,6 do1,8 milimetara. Obično je do te faze potrebno 12 do 20 dana
Naš sagovornik savetuje da se stabla podloge i plemke (paradajza) seku žiletom pod uglom od trideset stepeni iznad, odnosno ispod kotiledonih listiaa. Nova biljka spaja se silikonskim štipaljkama i ima dva para kotiledona, koji kada se pogledaju odgore, imaju oblik slova latinienog IKS. Isti postupak primenjuje se i kod kalemljenja na rascep, ali je rez u obliku latinienog V. Spojene biljke odmah se unose u komore za kalemljenje. To mogu biti objekti po izgledu slieni plasteniku, ali prekriveni tamnom folijom. Po Miškoviaevim reeima pogodne su i druge zatamnjene prostorije ili niski tuneli postavljeni unutar plastenika. Temperatura u komori treba da je niža u odnosu na standardnu proizvodnju, svetlost minimalna, a vlažnost vazduha veaa od 85 odsto. To se može obezbediti dodatnim isparivačima vlage. U naredna dva-tri dana na mestu preseka stvoriae se kalus, odnosno novo tkivo. Kada se skinu štipaljke, dodaje Miškovia, biljke se premeštaju u objekte slične plasteniku pokrivene belom mat folijom.
Korak po korak
Mišković napominje da je odnedavno počelo korišćenje kalemljenja u komercijalne svrhe kod paprike. Sama tehnologija, odnosno proces kalemljenja, ne razlikuje se mnogo od drugih vrsta. Obično se obavlja istovremeno setva podloge i plemke. Poseduje i visoku tolerantnost prema zemljišnim bolestima i štetočinama. Nakon setve, kada se podloga seje u kontejnere, a plemka u gajbe, dosta gusto (kao za pikiranje), nakon formiranja četiri do šest pravih listova, pri debljini stabla od oko dva milimetra počinje kalemljenje. Potrebno je, objašnjava Mišković, oštro sečivo, recimo žilet, koji se postavi u specijalan držče tako da nanošenjem stabla na sečivo dolazi do sečenja pod uglom od 45 stepeni. Za kalemljenje je idealno ukoliko je rez što precizniji i površina naleganja što veaa. Podloga se seee iznad kotiledona, a plemka obieno isto iznad kotiledona, ali to zavisi i od izduženosti rasada. Nakon spajanja sa silikonskom štipaljkom, moguće je postavljanje i drvenih štapića, koji ae poslužiti kao oslonac biljkama. Idealno bi bilo iskalemljene biljke staviti u komoru za kalemljenje, gde taeno mogu da se kontrolišu klimatski uslovi. Međutim, u priruenim uslovima mogu da se koriste i PVC gajbe. U ove gajbe se poređa iskalemljeni rasad i dobro zalije. Gajbe svojom visinom od 25 do 30 centimetara predstavljaju držače, tj. konstrukciju za foliju kojom sve prekrivamo. Prva je perforirana folija. Drugi i treći sloj čine obiene folije, a na ova tri sloja postavlja se tamna folija ili mreža za zaštitu od grada zelene ili crne boje, koja ima funkciju da zamraei rasad u prvih 48 easova. Naš sagovornik naglašava da kalemljeni rasad mora da se nalazi u uslovima visoke relativne vlažnosti vazduha i niske osvetljenosti. Nakon 48 sati skida se tamna folija, pa se intenzitet svetlosti poveaava. Do tog momenta već je počelo stvaranje kalusa. Nakon 96 easova (četvrti dan od kalemljenja) skida se druga folija, nakon 144 časa (šesti dan) skida se i poslednja folija. Biljke u gajbama ostaju još dva do tri dana..
Krenuli Japanci
U povrtarstvu su prvi počeci zabeleženi dvadesetih godina prošlog veka u Japanu i Koreji, kada su se kalemile vrežaste vrste, najviše lubenica i dinja. Iskalemljene biljke imaju brži porast korenovog sistema, bolje usvajanje hraniva, veću otpornost i visoku tolerantnost prema zemljišnim štetočinama i bolestima.
