Produženi vikend za sećanje
Ribnik je voda bogata ribom.Dominantne vrste su potočna pastrmka i lipljan. Poneka mladica, koja je došla iz Sane, i boravi u viru Pjenik. Nađu se tu peš, gaga i kalifornijska pastrmka. Dno i obale reke su bogate larvama i insektima, koji borave u retkoj travi. Kada se predveče roje insekti i padaju po vodi, ribe polude…
IvanKorhner
Na nagovor Ljubiše Stambolije, sa prijateljima Borislavom Krstićem i Goranom Štulićem iz Novog Sada krenuo sam na pecanje na reku Ribnik u Republici Srpskoj. Naša mala „ekspedicija” je pošla u četvrtak uveče 17. juna i po sparnom vremenu, nakon osam sati lagane vožnje, stigla na vodu.
Popili smo kafu u restoranu „Alas” i nakon kratkog dogovora kupili dnevne dozvole. Posle smo obukli neoprenske čizme, prsluke, kape ili šešire, uzeli mahače i pravac - voda. U vodu smo sišli odmah kod mosta, na samom početku revira. I pored napornog puta bili smo raspoloženi za pecanje. Već kod prvih zabačaja sva trojica smo imali ribe, lipljane do četrdesetak centimetara dužine i nešto manje pastrmke, koje smo vraćali nazad. S obale je bilo i pljeskanja i povika: „Bravo majstori”. Iza svakog zabačaja i svakog spuštanja muhe u vodu, iščekivali smo onu pravu. I došla je, i to meni. Tu kalifu još sanjam, a zamarao sam je celih 12 minuta. Samo da znate koliko je to istovremeno i dugo i kratko. Procenjena je na oko tri kilograma, a bila je dobro preko pola metra. Borislav je taj dan, između ostalih riba, imao i nekoliko lepih lipljana do 45 cm dužine, a Goran i ja se nismo obrukali. Naše ribe su bile tek neznatno kraće.
Kada su pred kraj dana stigli Ljubiša, Rudi i Jan, dogovorili smo se da smestimo kamp pored reke na jednoj livadi u Barama, koje su na putu prema izvoru, na oko dva kilometra od centra Gornjeg Ribnika i revira. Šatori su bili u hladu tri razgranata klena, pored puta, sakriveni od radoznalih očiju. Lovili smo ribu pored kampa, pa niz vodu do samog revira, a dva dana i u samom reviru, pridržavajući se svih propisa.
Lovili smo i u Pjeniku, koji je relativno dubok vir na oko 200 metara pre ušća Ribika u Sanu. Veliki majstori muhe Rudi i Ljubiša su imali ulove za pamćenje, a meni je posebno zadovoljstvo pričinjavalo druženje s njima. Ljubiša je u viru upecao potočnu pastrmku od 46 cm, koristeći specifičnu „sedeću” tehniku lova na nimfu. Zadržali smo samo nekoliko komada iznad mere koje smo spremali za večeru. Riba iz Ribnika, spremljena na maslacu, po Ljubišinom receptu je delikates. Pa još zalivena pravim vinom… Nakon večere uz blago svetlo neonke s auta, počele su priče do kasno u noć. Večeri uz vodu su hladne, jer je ipak u pitanju velika nadmorska visina, a jutra su maglovita i rosna.
Za ribolov smo koristili klasične mahače s čekrcima napunjenim strunama oblika WF veličine 4 do 7, za lov ribe veštačkim muhama. Predvezi su bili tanki, ali jaki, debljine 0,12 i 0,14, a fluokarbon od 0,16 mm, jer je on praktično nevidljiv za ribu (indeks prelamanja svetlosti isti kao kod vode). Varalice je koristio samo Goran dva puta i nije baš imao nekog posebnog uspeha kao mahačem, jer je voda izuzetno bistra, a riba probirljiva. Goran Štulić je prvi put bio na mušičarenju, ali nije se obrukao i može da se pohvali i prvim trofejima. Znanje, iskustvo i dugogodišnji staž varaličara i sportskog ribolovca mu je omogućilo da veoma brzo savlada osnovno za tehniku mušičarenja, koja je inače dosta komplikovana.
