Ivan Korhner
Ovo je prvi nastavak serije tekstova u Ribolovačkoj reviji, koji će vam pomoći oko mušičarenja, jedne od tehnika sportskog ribolova. Ideja je da se na popularan način prezentira relativno komplikovana tehnika koja velikim koracima napreduje na ovim našim prostorima, pa čak preti i da potisne neke od dosad uobičajenih tehnika. Prikaz mušičarenja i pribora će biti iz ugla mušičara, sa kraćim stažom, kojeg tehnika lova veštačkom muhom fascinira. Oni koji ovu tehniku dobro poznaju, mogu se u ovom serijalu tekstova podsetiti osnovnih pravila i nekih sitnica, koje su tokom dugog staža mušičara propustili ili su jednostavno zaboravili. Svaka dobronamerna sugestija autoru će dobro doći u daljem radu.
Najvažija stvar koju moramo rešiti, pri izboru mušičarskog štapa, je vrsta ribe koju ćemo loviti na veštačke muhe, te njena očekivana veličina. Od toga umnogome zavisi koju ćemo vrstu štapa i strune nabaviti. Mušičarske strune i štapovi imaju brojčane oznake koje se kreću u rasponu od 1 do 15, a govore o težini. Svi mušičarski štapovi treba da imaju ovu brojnu oznaku, bilo kao jednobrojčanu ili dvobrojčanu (npr oznaka 5 ili 5-6). Pri tome je petica isključivo za strunu broj 5, a 5-6 je univerzalan štap i može se koristiti struna broj 5 ili struna broj 6. Ispred broja može da bude oznaka za standard AFTM-a, što je skraćenica za udruženje proizvođača mušičarske opreme i pribora ili samo znak # koji je uobičajen za novije štapove i isto znači. Ovaj standard je uveden i dogovoren kako bi sami mogli kombinovati štapove, strune i predveze raznih proizvođača, a pri tome možemo napraviti skladan i efikasan komplet. Pored brojčane oznake štapovi ponekad imaju i slovnu oznaku (naprimer WF ili DT), što je u stvari oznaka strune za koju je namjenjen taj štap. Niži brojevi predstavljaju štapove namjenjene lakšem mušičarenju (ribolovu manjih riba), dok se štapovi sa višim brojevima koriste za teži ribolov. štapovi AFTM-a od 1 do 5 se koriste za ribolov manjih riba kao što su manje pastrmke, manji lipljani i klenovi, odnosno na rekama i potocima gde njihova dužina ne prelazi 30 cm. štapovi AFTM-a od 6 do 8 su namjenjeni za ribolov pastrmki, većih lipljana i klenova, dok one sa AFTM-a od 9 do 15 možemo koristiti za ekstremni ribolov na krupnije komade štuke, lososa, mladica, tajmena, kao i nekih morskih grabljivica. U prvoj knjizi o mušičarenju, koju je napisala jedna dama, izvesna Juliana Burners iz ondašnje puritanske Engleske, još davne 1496. godine, može se pronaći dosta interesantnih stvari o mušičarskom priboru tog doba. Ona je opisala kako izgleda jedan mušičarski štap. On ima dva dela i to donji deo ili "staffe" i vršni deo ili "croppe". Donji deo se pravi od hazel drveta (to je jedna vrsta oraha, tačnije leske - lešnikovog drveta, koja raste samo u Engleskoj). Drvo je sečeno u kasnu jesen ili zimi i bilo je debljine ljudske ruke kome se prečnik postepeno smanjivao, do potrebne debljine.Dužina štapa je bila oko 6 fita (malo više od 1,8 m jer, da se podsetimo, 1 feet = 30,4 cm, a izraz foot je množina od izraza feet i takođe se koristi u praksi). Ovaj komad drveta se vezao za ravnu jaču dasku te se sušio na toplom vazduhu, do proleća, negde oko 5 meseci, ili se kačio pod strehu opterećen nekim tegom, da se ispravi. Na užem delu je bušena rupa pomoću usijanog gvožđa kako bi se u tu rupu mogao umetnuti gornji deo štapa. Gornji deo, dužine oko 6 fita, se izrađivao od savitljivih mladica istog drveta.
Oba kraja spoja su bila ojačana mesinganim ili bakarnim obručima. Struna je bila duga kao dve dužine štapa i za štap je bila pričvršćena pomoću metalne karike. Struna je izrađivana od dlake iz repa ili grive konja (a o tome nekom drugom prilikom). I dan danas se u nekim našim krajevima prave štapovi od leske. Kasnija literatura, negde oko 1800 godine, pominje bambus (indijski i japanski) i njegovu koru kao izvanredan materijal za pravljenje štapa. Prve takve štapove od lepljenog ili šplisanog bambusa su izrađivali engleski ribolovci. Kora se uzdužno cepa u dugačke i tanke kaiše koji se lepe tako da čine jednu celinu. Zbog toga je presek tih štapova šestougao ili osmougao. Obzirom da je lepilo u to vreme bilo slabog kvaliteta - najčešće tutkalo, telo štapa je bilo omotano koncem na svakih inch dužine (1 inch = 2,54 cm) kako bi se slepljeni delovi štapa držali zajedno te bili čvrsti i ujedno elastični. Čitav štap je lakiran u nekoliko slojeva, da se zaštitio od vlage. Rukohvat štapa je bio izrađivan od plute, a provodnici od kvalitetne žice. Takvi štapovi od bambusa se izrađuju i danas. Svi materijali pokušavaju da se pribliše ovom idealu u pogledu akcije, elastičnosti i čvrstine. Veoma su cenjeni i vrlo skupi (naprimer: cena PALACONA štapa je oko 1800 eura). Fiberglas (odnosno stakloplastika) se kao materijal za izradu štapova pojavio tek oko 1940. Prvi štapovi su izrađivani tako da se fiberglas postavljao oko drvene osnove tela štapa. Kasnije je drvena osnova izbačena i ceo štap je bio puni fiberglas. Bio je težak, ali elastičan i jak, te se i danas koristi. Tehnologija izrade je napredovala i omogućila pravljenje konusnih cevi izrađene od ovog materijala, koje su bile dovoljno jake, a ipak lagane. Sve je ovo rađeno da bi štap bio što lakši, a da pri tome ne izgubi na čvrstoći i jačini. Štapovi od grafitnih vlakana su prvi put predstavljeni tek 1973 godine i izazvali su pravu senzaciju i revoluciju. Lakši su, manjeg prečnika a opet mnogo jači od fiberglas štapova. Omogućili su znatno duže zabačaje, na veliku radost ribolovaca. Od ovog materijala se izrađuju vitki, jaki i dugački štapovi koji mogu izdržati borbu i sa najvećim salmonidnim ribama. Veličina reke ili jezera na kojima lovimo ribe, je takođe bitna, jer nam ona određuje dužinu štapa. Štap od 9 fita na manjem potoku obraslom gustim rastinjem može vam samo smetati, jer nemate postora za mahanje. Opet kraći štap na velikoj reci ili jezeru je nepodoban jer daje kraće zabačaje. Tako štapove do 8 fita koristimo na manjim rekama, za mušičarenje sa ograničenim prostorom. Štapovi dužine od 8 do 9 fita su najpopularniji za lov pastrmke i lipljena, jer su univerzalni. Mogu se koristiti i na prelaznim vodama gde se na njih mogu loviti klen i plotica. Omogućuju duge zabačaje i solidnu kontrolu strune. Štapovi dužine preko 9 fita su idealan izbor za velike reke, jezera i zalive. Na tim mestima preduslov za dobar ulov je dug zabačaj. Akcija štapa ili savitljivost vrha i samog tela mušičarskog štapa je takođe veoma bitna. Što je štap elastičniji treba mu lakša struna. Štapovi brze akcije FAST ACTION (A akcija) su savitljivi u vršnoj trećini štapa. Oni omogućuju ribolovcu da zabaci daleko. Spora akcija SLOW ACTION (C akcija) je štap koji se savija celom svojom dužinom. Namjenjeni su za kraće i precizne zabačaje. On je idealan kod zamaranja krupnije ribe, jer ceo štap deluje kao opruga. Ovi štapovi su veoma pogodni za lov tanjim predvezima. štapovi srednje akcije MEDIUM ACTION (B akcije) predstavljaju neku sredinu među gore navedenim. Savitljivi su u gornjoj polovini i dobar su izbor za početnike, jer imaju sve dobre osobine, ali i mane jednih i drugih štapova, stim da dobre osobine preovlađuju. Koliko delova treba da ima štap? Najbolji su jednodelni, ali kako ih transportovati? Jedan naš prijatelj je imao jednodelni mušičarac, pa je za ribolov kupio kombi, u koji je štap mogao stati, kada je putovao na pecanja van mesta u kom je živeo. Mušičarski štapovi se standardno izrađuju iz dva dela, međutim ako puno putujete da bi lovili izaberite štap od tri ili više delova, maksimalno 8. To je praktično za duža putovanja i prilikom pakovanja opreme. Obavezno sve delove prilikom transporta treba držati u pogodnoj futroli, odvojene jedan od drugog, koja se dobije kada se kupi štap. Rukohvat kvalitetnijeg mušičarskog štapa je od plute, ali može biti i neki spužvasti materijal. Zašto pluta, jer se najbolje obrađuje, lagana je, a ne nabija žuljeve, jer se nekad mušičarac u ruci drži satima. Provodnici ili ringle na štapu su vrlo bitne jer mušičarski štap mora ima veći broj provodnika od štapova za ostale vrste ribolova. Mogu biti standardnog oblika ili su izrađeni od žice koja smanjuje ukupnu težinu štapa, ali dovodi u opasnost vek strune, posebno ako je od nekvalitetne žice. Nosač role sa mehanizmom za učvršćivanje se izrađuje od plastike, a kod skupljih modela je od ružinog drveta i metala. Na tržištu, pored već normalnih formiranih štapova, možete kupiti blank štapa i u kitu, ostalu opremu štapa, pa da sebi napravite štap koji vam najviše odgovara, ili da direktno poručite štap od proizvođača, ali to su već unikati i skuplje varijante. Ako želite sebi kupiti mušičarki štap koji bi bio optimalan za većinu situacija moj predlog je sledeći: štap za strunu AFTM-a 5-6, po mogućstvu grafitni s plutanim rukohvatom, dužine od 8 do 9 fita (približno od 2,40 do 2,70 m) i akcije medium ili medium-fast (B akcije), ali i onaj s brzim vrhom može doći u obzir (A akcije). Treba da je dvodelni, trodelni ili četverodelni. Da bi pecanje bilo ugodno s tim štapom treba uzeti čekrk - rolu srednjeg kvaliteta za strunu 5-6, grafitnu ili metalnu, i namotati na nju strunu WF6F (moj predlog). Predvez koji završava sa 0.16 mm dužine oko 2,5 m (plivajući ili tonući), malo najlona (oko 80 cm) 0.14 mm, veštačku muhu ili muhe i spremni ste za prvo mušičarenje. Pre strune na rolu treba namotati, kao beking, neki najlon srednjeg kvaliteta od 0,35-0,40 mm ili originalni beking. Ovo shvatite samo kao moj predlog, a od vaših afiniteta, veličine vode i riba koje žive u njoj, zavisi gde ćete ići na pecanje i čime ćete pecati. Količina novca koji ste spremni da odvojite za svoj novi hobi je takođe vrlo bitna. Danas industrija nudi obilje lakih i jakih štapova po cenama pristupačnim za svaki džep, mada ima i onih štapova od čijih se cena zavrti u glavi. I ovde važi poslovica "Boj ne bije svijetlo oružje, već srce u junaka". To bi se moglo prevesti kao, i sa jeftinijim štapom ko zna pecati može postići rezultate koji su bolji od onoga koji može sebi priušti neki skupi štap. Grafit (karbon) je najpopularniji materijal za izradu štapova, jer ima najbolje karakteristike u odnosu cene/kvalitet, a od načina pletenja i vrste karbona zavisi i cena. Cena dobrih štapova srednjeg kvaliteta je od 30 do 100 eura (JAXON, TICA, DAIWA, CORMORAN, SANGER...), što zavisi od proizvođača i materijala od kojeg je napravljen. Za početak sebi kupite neki mušičarski štap iz ove grupe. Cene izuzetno dobrih štapova više srednje klase su od 150-500 eura (SHAKESPEARE, X-FLY, FENWICK, REDINGTON,...), a cena najboljih štapova ekstra klase su preko 500 eura (SAGE, HARDY, ORVIS, G-LOOMIS,...), ali je i garancija na te štapove doživotna. Prvih par puta na mušičarenje je najbolje da idete s nekim iskusnim mušičarem koji će vas uvesti u tajne mušičarenja. Vežbajte, pa će vas rezultati iznenaditi. Budite strpljivi. Bistro i nemojte ostavljati svoje muhe na vlatima trave ili drveću na obali, ipak ste krenuli na pecanje, a ribe su u vodi.
