Ko se lako predaje, uveren je da su se protiv njega urotili i nebo i zemlja i da na vode iz kojih se riba nekad vadila kofom danas izlaze samo manijaci nesvesni da je pravom pecanju zauvek odzvonilo
Izlazeći svakodnevno na vodu, pomno slušajući objašnjenja većih i manjih stručnjaka i prateći prigodnu literaturu, pokušao sam da složim listu najčešćih razloga koji dovode do očaja vaskoliki ribolovački narod. Od hiljada odgovora ljudi sa dugogodišnjim iskustvom mogla bi se sastaviti sjajna knjiga koja uči kako se vratiti s praznom čuvarkom. Najzanimljivije je to da za svaki loš dan postoji opravdanje. Najčešće ne samo jedno.
Nekad je, od toga počinje svaka priča, bilo neuporedivo više ribe. Gde god si zabacio, to je grabilo i čupalo kao sumanuto. Nekad se lovilo po deset, petnaest, trideset komada. Sve od po dve-tri, a još češće pet-šest kila. Krupniji komadi nisu se ni brojali. Lovilo se po jendecima, kubicima, barama. Iz kanala i reka riba se naprosto vadila. A danas... E, tu počinju jadi.
Danas ne grize zbog visokog pritiska. Niste gledali barometar? Kako niste? Što uopšte izlazite na vodu neobavešteni? Valjda znate da visok vazdušni pritisak uspavljuje ribu. Saznavši to, dolazite sutra. Kad tamo, novo saznanje. Ko je video da se izlazi na vodu pri naglom padu pritiska? Tad je riba nekako ošamućena i bezvoljna. Bolje se vratite odakle ste došli.
Prođe vikend. U ponedeljak se pritisak ne pominje. Dunav naglo raste. Ako ne ovde, onda kod Bezdana ili u Pešti. Nagli porast, zna se, deluje šokantno. Riba je zbunjena pa ne uzima ni ono što joj se samo nudi. I radi ovog saznanja je vredelo doći na omiljeno mesto. Sutra je novi dan. Dunav je, na nesreću, naglo stao. Kod Pešte, kod Bezdana, kod Beške, nije važno. Čim Dunav stane, pakuj se. Riba je zatečena i dvoumi se između povlačenja u dubinu i dremke u plićaku. Hranu u takvim okolnostima ne uzima ni da je kljukate. Četvrtak. Dobro jutro! Kakvo dobro jutro, komšija? Voda je, samo pogledajte, kao bela kafa. Riba ne vidi ni sopstveni rep, ako joj je do njega. Možete joj nuditi i tortu, isto vam se piše. Petak. Dobar dan! Jao, komšija, ko vas je naterao napolje po ovom kijametu? Kad krene zapadnjak, najbolje je sedeti kod kuće. Ja sam na vodi od malih nogu i poznajem ovu vodu bolje od sopstvenog džepa. Šta god nutkali, danas neće doći ni balavac. Subota. Vetar je okrenuo na sever. Severnjak deluje na ribu poput bensedina. Ako niste znali, popijte i vi jedan pa razlaz. Nedelja. Tiho i vedro jutro. Džaba ste izlazili. Po ovakvom vremenu riba se zavuče u neku rupu i čeka promenu. Ako niste znali, sad znate. Ponedeljak. Ko zna koji. Košava samo što ne iščupa most. Po ovakvom vremenu izlaze samo manijaci. Riba miruje. Utorak. Južnjak okreće na jugozapad. Biće kiše. Što niste upecali juče, nećete ni danas. Sreda. Voda je bistrija nego normalno. Riba na kilometar razlikuje veštački mamak od prirodnog. Ni najstariji pecaroši ne pamte da je išta ulovljeno na tako bistroj vodi. Krenuće tek kad malo pogura Drava. Ili Tisa. Četvrtak. Pun mesec. Mesečina razdražuje ribu. Ona nervozno luta okolo i nije joj ni do čega. Početak maja.
Procvetao bagrem. Ko je ceo vek proveo na vodi, ne treba mu ništa objašnjavati. Riba se povlači, jer joj bagremove latice začepljuju škrge. Narednih pet-šest dana nema ništa. Isto će se ponoviti u junu, kad procveta lipa. U međuvremenu riba će iskoristiti svoje pravo da ne grize dok je mlad mesec. Kad dođu pasje vrućine, s pravim pecanjem je gotovo do jeseni. U to će vas ubeđivati svako ko prati uticaj godišnjih doba i vremenskih prilika. Voda se smlači, u njoj ima sve manje kiseonika. Pošto jedva diše, ribi nije do hrane. Mljacne koliko mora da bi preživela do jeseni i nastavi da se izležava u nekom skrovištu.
Iznenadne letnje oluje, po pravilu, rasteraju i ono malo ribe. Posle joj treba bar nedelju dana dok se ne povrati od straha.
Da bi saznao šta mu sve kvari sreću, ribolovac mora da prati štampu. Ona blagovremeno najavljuje erupcije na Suncu. A negativno delovanje Sunčevih pega na podvodni svet odavno je proučeno. Nema razloga da se čovek muči proveravajući zaključke vrhunskih stručnjaka.
Ni to nije sve. Ako jutros niste čuli da je u Maloj Aziji zabeleženo novo podrhtavanje tla posle prošlonedeljnog zemljotresa, izgubićete ni na šta nekoliko sati. Riba unapred oseti i najmanju seizmičku aktivnost a onda, poznato je, beži glavom bez obzira.
Pre bombardovanja, dok su Dunavom redovno plovili veliki brodovi, oni su terali ribu prema obali. U ono vreme retko ko se vraćao kući bez desetak kila. Ali to su, da se razumemo, bile brodurine. Ovi današnji malčice uzburkaju vodu i – ništa. Riba ih ni ne primeti.
Nevoljama ni tu nije kraj. Postoji pojava zvana globalno otopljavanje, koja izaziva dosad neviđene klimatske poremećaje. Severni pol se ubrzano topi. Južni pol ugrožavaju ozonske rupe. Riba to oseća i sklanja se gde stigne. To je razlog što više nema krupnih somova i smuđeva. Oni preostali su nekako zakržljali, ni da se praćaknu kako valja.
Dobar dan! Dobar dan! I vi poranili, komšija? Ne vredi. Čujete li kako krekeću žabe? Loš znak, nego šta. Anticiklon. Uostalom, bilo bi čudo da u ovoj zagađenoj vodi ima nečeg osim žaba.
I tako iz dana u dan. Iz godine u godinu. Objašnjenja uvek bude više nego ulova. Jeste li slušali vesti? Bolje što niste. Da jeste, ne bi ni izlazili.
Eto još jednog decembra. Jutros je bilo minus četiri. Nekad je to za smuđaroše bio san snova. I danas smo svi na broju. Smuđ neće ni filet ni tvistera ni šeda. Ovaj put zbog magle. Da, da, kolega! Možda niste znali da magla stvara neke vibracije koje izbezumljuju ribu. Kad se ona raziđe, možemo pakovati. Decembarsko sunce nepovoljno utiče na riblji probavni trakt.
Srećom, pred nama je nova godina. Kada zna šta se sve urotilo protiv njega, ribolovac se lakše pomiri s onim što ima da ga snađe. Na kraju krajeva, važno je da za sve postoji naučno objašnjenje, provereno u praksi. Ako ne bude neke međunarodne zavere, iduća godina ne može biti gora od prethodne. Dakle, bistro!
