Ukontekstu savremenih tendencija razvoja biljne proizvodnje u Srbiji neophodno je ukazati na mogućnost i perspektive proizvodnje cvetnih kultura, koja je do sada bila marginalna. Razlozi su višestruki. Srbija je 1990-tih godina imala cvetnih kultura na zavidnim nivou. Kategorija uvoza je postojala, ali se to odnosilo na biljni repromaterijal i rezano cveće. Uvoz rezanog cveća predstavljalo je dopunu domaćoj proizvodnji u momentima izuzetno povećane tražnje. Nesumljivo sa oživljavanjem agrara i proizvodnji cvetnih kultura treba posvetiti pažnju.
Proizvodnja cveća obavlja se u zaštićenom prostoru staklenici-plastenici i na otvorenom polju.
Lale (Tulipa x hybrida) razmnožavaju se vegetativno - lukovicama. Uprocesu vegetativne reprodukcije dobija se potomstvo različito po svojoj veličini. Na osnovu veličine lukovica prinos se razvrstava u bezcvetne koje su i dalje u proizvodnji kao repromaterijal i cvetne koje se plasiraju na tržištu za proizvodnju cveta. Proizvodnja lukovica lala u klimatsko - edafskim uslovima Srbije i Crne Gore je moguća. Cvetne lukovice lala se kod nas uvoze. U svetu se njihova proizvodnja smatra rentabilnom i odvija se na oko 8.000-10.000 hektara. Posebna pogodnost lukavice proizvedena u našim klimatskim prilikama je što one dozrevaju 2 - 3 (4) nedelje ranije, nego u zemljama koje su severnije od nas. Ova činjenica omogućava da se na lukovicama proizvedenim kod nas, ranije započne sa primenom tehnologija "hlaðenja" koje imaju za cilj proizvodnje lala u fenofazi cvetanja u toku zimskih meseci.
U protekloj deceniji površine pod staklenicima za proizvodnju cveća znatno su smanjene, prestale sa radom ili postale neupotrebljive zbog izostanka redovnog održavanja. Izgradanja novih ili popravka starih zahteva velika ulaganja, koja su svakako isplativa, ali u dužem vremenskom periodu. Proizvodnja na otvorenom polju može se smatrati kao prvi korak u oživljavanju u proizvodnji cveća. Prirodni uslovi za takvu prozivodnju se nisu izmenili i oni postoje. Potrebe za tim proizvodima, takoðe se nisu izmenile, one su evidentne i na našem i stranom tržištu. Izmenjeni uslovi sastoje se u mogućnostima primene savremenih tehničkih rešenja u sprovoðenju tehnoloških procesa proizvodnje - pripremi zemljišta, sadnji, zalivanju, prihranjivanju tokom vegetacije, nabavci i primeni sredstava za zaštitu bilja. Ovakve izmene su posledica usavršavanja tehničkih rešenja i masovne proizvodnje opreme koja se koristi u biljnoj proizvodnji. Izmenjeni uslovi privreðivanja u Srbiji omogućili su da se svi ti ureðaji i mašine naðu i na domaćem tržištu i budu dostupni poljoprivrednim proizvoðačima. U izmenjenim društveno-ekonomskim odnosima, proizvodnja cveća ponovo započinje. Prioritet u budućoj proizvodnji svakako trebaju imati cvetne kulture koje se sada uvoze, a čijem se proizvodnjom uvoz može zameniti, kao i obezbediti po kvalitetu i kvantitetu, materijal za inostrano tržište. Grupa cvetnih kultura koje imaju podzemne metamorfne izdanke decenijama u svetu je deficitarna. Posebna pogodnost u proizvodnbji ovih kultura je što se gotovi proizvodi - podzemne metamorfne tvorevine koje su sposobne da reprodukuju cvet mogu, bez gubljenja kvaliteta, na tržištu plasirati i nekoliko meseci kasnije. Jedna od ovakvih kutura je i lala. U ovo radu ukazuje se na perspektive proizvodnje cvetnih kultura sa podzemnim metamorfnim izdancima u prvom redu cvetnih lukovica lala, kao i nekih drugih vrsta, sa kojima bi se lale gajile istovrenmeno. To bi omogućilo racionalnije korišćenje mašina i ureðaja koji se koriste u procesu proizvodnje, a samim tim doprinelo i ekonomičnijoj proizvodnji.
Uspešna proizvodnja lala, kao i drugih vrsta sa podzemnim metamorfnim izdancima moguća je samo ukoliko je pored primarne obrade zemljišta primenjena i dopunska obrada sa ciljem usitnjavanja zemljišta u sloju dubine 20-30 cm u koju svrhu se koristi rotacioni plug sa vertikalno postavljenim svrdlima kao i primena klimer valjka kojima se postiže maksimalna ujednačenost obrade u ravnanju površinskog sloja zemljišta i njegovom blagom sabijanju. Primena navedenih priključnih mašina za dopunsku obradu zemljišta obezbeðuje ujednačenost dubine i gustinu sadnje. Ona je preduslov za uspešnu primenu mašine za sadnju, kojom se lukovice lala sade na tačno odreðenu dubinu. Tačno odreðivanje dubine sadnje je preduslov za primenu mašine za vaðenje novostvorenih lukovica. Princip rada ovih mašina sastoji se najpre u skidanju sloja zemlje iznad novostvorenih lukovica, zatim podsecanja zemlje ispod samih lukovica. čitav sloj zemljišta u kojem se nalaze lukovice se podiže i lukovice se odvajaju od zemlje. Dakle, bez pravilne pripreme zemljišta za sadnju nije moguće koristiti ni mašine za sadnju ni ti za vaðenje. Bez primene navedene mehanizacije proizvodnja lukovica lala ne bi bila sa ekonomskog stanovišta opravdana.
Za uspešnu proizvodnju ovoj kulturi neophodno je obezbediti dovoljnu količinu vlage, posebno u toku marta, aprila i maja meseca. U tu svrhu primenjuje se površinsko zalivanje pomoću rasprskivača koji je uzdignut iznad biljaka čime se postiže efekat kiše. Klasični sistemi za "veštačku kišu" sa fiksno postavljenim cevima i rasprskivačima ili mobilnim cevima sa rasprskivačima mogu se koristiti, ali imaju nedostataka. Sa biološkog aspekta nedostaci ovih sistema ogledaju se u mehaničkom oštećivanju asimilacione mase do koga neminovno dolazi prilikom postavljanja i korišćenja. Kultura lala j izuzetno osetljiva prema bolestima, pa ovakva oštećenja mogu ugroziti njen opstanak. Sa ekonomskog stanovišta, sistem za zalivanje je angažovan praktično tri meseca, premda njegova upotreba zavisi od konkretnih metereoloških uslova. Primenom savrmenih sistema za "veštačku kišu"-linearnih "Pivot" sistema sa krilima čiji se raspon može povećati i do 1000 metara, i "Ti f o n " s i s t e m a , mogućnosti mehaničkih oštećenja lisne mase svodi se na minimum. Samim tim i mogućnost za širenje bolesti se smanjuje. Karakteristike mobilnosti navedenih sistema omogućuju njihovu istovremenu primenu i na drugim površinama, što svakako utiče na ekonomičnost proizvodnje.
Tržište Srbije snabdeveno je širokim izborom mineralnih ðubriva. To stvara uslove za njegovu pravilnu primenu u osnovnoj obradi zemljišta, kao i u pritranjivanju. Poseban značaj za gajenje kulture lala imaju ðubriva sa usporenim dejstvom - spororazlagajuća ðubriva, kao ðubrivo lako rastvorljivo u vodi koja se koriste za prihranjivanje u toku vegetacije. Korišćenjem sporodelujućih ðubriva, smanjio bi se ulazak u parcele lala u toku vegetacije i time izbegla mogućnost mehaničkih oštećenja biljaka.
Dubina sadnje lukovica lala utiče na prinos. Taj uticaj se ogleda u broju i masi novostvostvorenih lukovica na broj i masu zasaðenih. Ispitivanja su pokazala (dubina sadnje 6, 8,10,12 cm) da na manjim dubinama stvaran veći broj lukovica, ali su one sitnije, dok na većoj dubini bilo je manje lukovica ali su bile krupnije. Dakle promenom dubine sadnje, proizvodnja lukovica lala može se usmeravati u odreðenom pravcu.
Da bi se proizvod sačuvao i plasirao neophodna je njegova dorada: sušenje, čišćenje, kalibrisanje, i čuvanje u kontrolisanim uslovima. čitav taj proces odvija se u skladišnom prostoru sa standardnim ureðajima za skladištenje i čuvanje. U cilju povećanja iskorišćenosti mehanizacije, opreme za doradu i skladištenje lukovica predlaže se paralelna proizvodnja krtolastih lukovica gladiola. Prirodni uslovi su gotovo isti sa uslovima za gajenje lala, kao i mehanizacija i oprema koja se koristi u proizvodnji lala.
