Pod pojmom povrće treba podrazumevati različite sočne organe jednogodišnjih ili višegodišnjih zeljastih biljaka, koje čoveku koriste za ishranu u svežem ili preradjenom stanju. Povrtarstvo je privredna oblast koja se bavi pitanjima vezanim za proizvodnju povrća.
Povrće se može gajiti (proizvoditi) u raznim klimatskim sredinama. U toplim krajevima dobro uspevaju termofilne vrste, a u područjima sa svežom klimom vrste koje imaju male zahteve prema toploti. Najvećem broju povrtarskih biljaka optimalno odgovaraju umereno topli i umereno vlažni krajevi (rejoni).
Povrtarske biljke su u celini vrlo produktivne. One daju visoke prinose po jedinici površine. U uslovima intenzivne proizvodnje neke vrste povrća daju tri, pet i više vagona plodova po 1 ha.
Treba očekivati da će se povrtarska proizvodnja na našim prostorima jako menjati. Ona će se ukrupnjavati i modernizovati. Naročito značajne promene očekuju se u oblasti prometa (tržište). Uvodjenje savremene mehanizacije biće glavna tehnološka preokupacija. To će doprineti povećanju proizvodnosti rada i kvalitetu radnih operacija. Mnogo se očekuje od novih sorata i hibrida povrća, koji će ispoljavati veliku produktivnost (rodnost) i veliku otpornost na biljne bolesti. Predviða se dalji porast potrošnje povrća, koja će uskoro dostići nivo razvijenih zemalja (oko 150 kg po stanovniku godišnje).
PLODORED U POVRTARSKOJ PROIZVODNJI
Plodored je organizovano smenjivanje povrtarskih useva na istoj parceli u toku odredjenog broja godina (3-7 godina). On ima dosta prednosti nad uzastopnim gajenjem jednog useva na istom mestu (parceli) više godina (monokultura). Medjutim, nestabilno tržište, specijalizacija povrtarske proizvodnje (gajenje malog broja useva), korišćenje krupne mehanizacije, kao i primena herbicida, donekle su umanjili nekadašnji (raniji) značaj plodoreda. No, on i dalje ostaje vrlo korisna mera u biljnoj (povrtarskoj) proizvodnji, pa je treba primenjivati gde god je to moguće, bez obzira na navedene specifičnosti savremene poljoprivrede (povrtarstva).
Plodored se pažljivo planira i pažljivo izvodi. On zavisi od klimatskih uslova, zemljišta, mehanizacije, tržišta i dr. Za svaki plodored je najvažnije da se odredi pravilno smenjivanje useva u njemu ili plodosmena. Pitanje plodosmene je u uskoj vezi sa upotrebom stajnjaka u povrtarstvu, sa usvajanje vode i hraniva od strane biljaka, zaštitom useva od bolesti i štetočina itd.
Naime, izvesni povrtarski usevi vrlo povoljno reaguju na neposredno (direktno) ðubrenje organskim ðubrivima (stajnjak, kompost), dok ih drugi ne podnose, već traže da se rasporede tek druge ili treće godine posle ovoga. Na neposredno ðubrenje pomenutim ðubrivima dobro reaguju sve srednje rane i kasne kupusnjače (osim kelerabe), krastavci, tikvice, praziluk, paprika i paradajz. Rani usevi (rani kupus, karfiol, zeljasto i lisnato povrće) ne stižu da neposredno iskoriste organska ðubriva i zato dolaze tek druge godine. Korenasto povrće (mrkva, peršun, celer, rotkva i rotkvica) ne podnose direktno ðubrenje organskim ðubrivima, ako je reč o normalnom i plodnom zemljištu. Tamo gde je zemljište slabo i u lošem stanju i ovi usevi će dobro reagovati na ðubrenje organskim ðubrivima.
Grašak, boranija i bob kada se gaje na plodnom zemljištu nije potrebno ðubriti organskim djubrivima. Meðutim, ako se ovi usevi moraju gajiti na siromašnom i degradiranom zemljištu daće odlične rezultata i ukoliko se naðubre nekim organskim djubrivima. U normalnim uslovima pomenute vrste povrća dolaze druge, pa i treće godine posle ðubrenja organskim ðubrivima. Apsolutno se izbegava uvoðenje u plodored jedne za drugom povrtarskih vrsta koje pripadaju istoj porodici zbog toga što one najčešće imaju iste neprijatelje (insekte) i bolesti. To naročito važi za paradajz, plavi patlidžan i krompir, zatim za korenasto povrće (mrkva, peršun, celer i pastrnjak), kao i za krastavac, lubenice i dinje. Svaka povrtarska biljka ima manji ili veći broj pogodnih preduseva. Na osnovu dosadašnjeg iskustva najboljim prethodnim usevima za pojedine povrtarske kulture smatraju se:
Paradajz: kupus, grašak, boranija, krastavci, korenasto povrće, trave, žita.
Paprika: trave, krastavci, grašak, korenasto povrće, žita.
Kupusnjače: trave, krompir, paradajz, paprika, grašak, boranija, žita.
Krastavac i bostan (dinje i lubenice): paprika, krompir, trave, žita, lucerka, paradajz.
Crni luk: paprika, paradajz, krastavac, bostan, žita.
Korenasto povrće: paprika, paradajz, krastavac, grašak, boranija, žita.
Boranija i grašak: kupusnjače, paradajz, paprika, krompir, žita.
U praksi su poznati različiti tipovi plodoreda. Njihov sastav i veličina zavise od niza faktora. Tako se plodoredi povrtarskih gazdinstava u pojasu oko velikih gradova znatno razlikuju od plodoreda udaljenih mesta. Isto tako znatno se razlikuju tipovi plodoreda na gazdinstvima koja proizvode sirovinu za konzervnu industriju od gazdinstava koja rade na proizvodnji povrća za svežu potrošnju ili se, recimo, bave proizvodnjom semena povrća.
OBRADA ZEMLJIŠTA
Obrada zemljišta u povrtarstvu može biti osnovna, predsetvena i obrada u toku vegetacije.
Osnovna obrada. - Ova obrada se izvodi obično u jesen (parcele se oru, prekopavaju ili riljaju). Od blagovremenog izvršenja ove obrade zavisi u velikom stepenu celokupni rezultat proizvodnje. Ova obrada omogućuje akumuliranje zimske vlage, popravlja fizičke i hemijske osobine zemljišta i doprinosi suzbijanju korovskih biljaka. Pravilno obavljanje jesenje obrade olakšava i ubrzava izvodjenje prolećnih radova. Stvara se mogućnost pravilnog i blagovremenog obavljanja setve i sadnje povrća.
Osnovna obrada zemljišta vrši se na najveću moguću dubinu, koja zavisi od pedoloških osobina zemljišta, prethodne obrade i useva koji će se gajiti. Dubina osnovne obrade ne treba da bude manja od 30 cm.
Osnovnu obradu zemljišta u povrtarstvu treba obaviti odmah posle berbe (žetve) prethodnog useva. Ukoliko se iz bilo kojih razloga ova obrade ne izvede u toku jeseni, onda to treba učiniti u zimskom periodu godine. Jednovremeno sa osnovnom obradom unosi se stajnjak u zemljište.
Obrada zemljišta za naknadne i postrne povrtarske useve izvodi se neposredno po žetvi (berbi) žita i ranih prolećnih useva. Ova obrada se izvodi na dubinu od 15-18 cm. Ukoliko je zemljište suvo, pre obrade treba izvršiti navodnjavanje. Prilikom ovog oranja unose se neophodna ðubriva za naredni usev.
Predsetvena obrada zemljišta. - U zavisnosti od klimatskih i zemljšnih uslova, načina navodnjavanja i bioloških osobina vrste, povrće se gaji na ravnoj površini, na lejama, u fitarijama i brazdama.
Ravna površina. Gajenje povrća na ravnoj površini se primenjuje za one useve koji se gaje bez navodnjavanja ili se navodnjavaju veštačkom košom. Na ravnoj površini omogućava se gusta setva (sadnja) i pravilan raspored biljaka. Ovaj način omogućava primenu mehanizacije za izvoðenje čitavog niza agromera. Na ravnoj površini je najmanje kolebanje zemljišne vlage i ispiranje hranljivih materija. Leje. Gajenje povrća na lejama primenjuje se na parcelama koje su slabo propustljive, na zemljištima sa povećanim sadržajem štetnih soli ili plićim oraničnim slojem.
Leje se često primenjuju za gajenje povrća koje se seje s jeseni i rano u proleće. Širina leje može da varira izmeðu 120 i 150 cm, visina 20-30 cm, a dužina prema potrebi. Izmeðu leja ostavlja se širina 40-60 cm. Leje omogućavaju bolje cedjenje suvišne vode u toku zime i rano proleće, a u toku vegetacije navodnjavanje tekućom vodom koja ide stazom i upija se u leje.
Fitarije. To su u stvari udubljene leje najčešće široke 80-120 cm, duboke 15-20 cm i 5-10 m duge. Najčešće se primenjuju na malim površinama za useve koji se moraju obilno navodnjavati (paprika, praziluk i celer). Navodnjavanje se vrši natapanjem, tj. upuštanjem vode u fitarije. Gajenje povrća na ovakav način treba vršiti samo na propustljivim, toplim zemljištima s niskim nivoom podzemne vode.
Brazde. Primenjuju se za useve koji se navodnjavaju po sistemu natapanja brazdama. Brazde se otvaraju u pravcu pada terena, njihova širina može da se kreće izmedju 40 i 60 cm, a izmeðu njih se ostavlja greben 30- 50 cm. Brazdanjem se površina isparavanja znatno povećava, što dovodi do bržeg prosušivanja, posebno grebena, usled čega je vodni režim podložniji kolebanju. Grebeni se brže suše i zagrevaju, što omogućava raniju setvu, odnosno sadnju, naročito na težim zemljištima gde postoji opasnost od zabarivanja.
Za ovaj način gajenja povrća je karakteristično da omogućava mehanizovanu obradu samo u jednom pravcu. Usled čestog navodnjavanja i česte meðuredne obrade brazde se zasipaju te ih pred svako navodnjavanje treba popravljati.
Brazde se prave rano u proleće neposredno pred setvu, odnosno sadnju povrća. One se mogu izvlačiti mašinama ili ručno. Vrlo često se setva ili rasaðivanje obavlja na ravnoj površini, a brazde se otvaraju neposredno pred prvo navodnjavanje.
ÐUBRENJE
Povrtarske biljke iznose velike količine hranljivih materija iz zemljišta, pa ðubrenju treba obratiti posebnu pažnju u sistemu gajenja ovih biljaka. Za ðubrenje zemljišta mogu se koristiti organska i mineralna ðubriva.
Od organskih ðubriva najveći značaj ima stajnjak. Za povrtarske useve treba koristiti poluzgoreli i zgoreli stajnjak. Ukoliko je vremenski period izmedju ðubrenja i setve kraći upotrebljava se jače zgoreli stajnjak.
Za jesenje useve obično se ðubri 2-3 nedelje pre setve ili rasadjivanja. U jesen se zaorava stajsko djubrivo i za prolećne useve, mada se ðubrenje zemljišta za kasne prolećne useve može obaviti i u proleće. U tom slučaju treba upotrebiti dobro zgoreli stajnjak.
Najbolje je da se stajsko ðubrivo odmah po iznošenju ravnomerno rasturi i zaore. Dubina oranja zavisi od zemljišta, norme ðubrenja i potrebe samog useva. Najizdašnije ðubrenje stajnjakom zahtevaju kupusi, paprika, celer, paradajz, krastavac, lubenica, dinja, praziluk i višegodišnje povrće. Na tešim zemljištima stajnjak se zaorava pliće nego na lakšim.
Stajnjak se može unositi u kućice ili brazde, ali se tada upotrebljava dobro zgoreli stajnjak, koji se pri unošenju dobro izmeša sa zemljom.
Norme ðubrenja zavise od kvaliteta stajnjaka, potreba useva, tipa zemljišta, klimatskih uslova i dr. Za uspešno gajenje povrtarskih biljaka neophodna je upotreba gotovo svih vrsta mineralnih ðubriva. Ova ðubriva se koriste za osnovno i dopunsko ðubrenje, kao i za prihranjivanje u toku vegetacije. U poreðenju sa organskim ðubrivima (stajnjakom) ona deluju brzo, ali njihovo delovanje traje kraće vreme. Najefikasnije deluju u kombinaciji sa stajnjakom.
Danas se najviše koriste mešana i kompleksna ðubriva. Ova ðubriva uglavnom služe za osnovno ðubrenje, a unose se istovremeno sa osnovnom ili predsetvenom obradom zemljišta. U nekim slučajevima koriste se i za prihranjivanje useva. Reč je o usevima koji imaju dug period plodonošenja i koji se beru u više navrata. Prihranjivanje biljaka izvodi se mahom azotnim ðubrivima. Ova ðubriva brzo reaguju i povoljno utiču na rast useva. Povrtarski usevi se prihranjuju 2-3 puta, a neki i više. Za ðubrenje povrtarskih useva primenjuju se znatne količine mineralnih djubriva. Za neke useve potrebno je upotrebiti i do 15 kg ðjubriva po 1 aru.
SETVA
Povrće se može sejati omaške, u redove i u kućice. Setva omaške ima brojne i dobro poznate nedostatke, ali se ona u povrtarstvu dosta primenjuje. Ovaj način setve je naročito zastupljen u proizvodnji rasada.
Setva u redove je najbolji način setve povrća. Ona se može obavljati ručno i mašinski. Na malim površinama setva se izvodi ručno ili malim ručnim sejalicama. Ovakvom setvom obezbeðuje se ravnomeran raspored biljaka na parceli.
Setva u kućice primenjuje se kod nekih povrtarskih vrsta, kao što su krastavci, lubenice, dinje, boranija, grašak, bob i dr. Setva u kućice može se vršiti na podjednaka rastojanja izmedju redova i u redu. Ovaj način setve izvodi se pretežno ručno.
Dubina setve je vrlo značajna za sigurno i pravilno nicanje. Dublje posejano seme teško niče, a suviše plitko često propada, jer ne isklija ili klica ugine. Za svaku vrstu povrća postoji optimalna dubina setve i utvrdjuje se prema snazi klice i osobinama zemljišta. Ukoliko je seme sitnije i klica nežnija utoliko se pliće mora sejati i obrnuto. Povoljna vlažnost zemljišta omogućuje pliću setvu. Na lakim, rastresitim zemljištima seje se dublje, jer u površinskom sloju ovakvih zemljišta postoji izraženo kolebanje vlage. Sem toga, na lakom zemljištu klica savladjuje manji otpor pri nicanju. Vreme setve povrća zavisi od vrste, klimatskih uslova, rokova pripevanja i kvaliteta produkcije. U zavisnosti od vremena setve postoje sledeći rokovi:
Prolećna setva. Počinje rano s proleća setvom biljaka otpornih na hladnoću (mrkva, peršun, luk, grašak) i završava se setvom vrsta koje su osetljive na hladnoću (krastavac, dinja, lubenica, boranija, tikvice).
Letnja (postrna) setva. Obavlja se tokom letnjih meseci. Najvažnija karakteristika letnje setve ogleda se u tome što je usko povezana s mogućnostima navodnjavanja. U našem podneblju ova setva praktično nije moguća ako se usev ne može navodnjavati.
Jesenja setva. Izvodi se u jesenjim mesecima (septembru i oktobru). U ovom roku seje se povrće otporno na niske temperature, čije prispevanje pada u rano proleće sledeće godine.
Predzimska setva. Ova setva pada neposredno pred nastupanje mrazeva. Seme ne treba da nikne do proleća, jer bi nikle biljčice izmrzle. Ova setva se primenjuje uspešno kod peršuna, mrkve, luka i graška. Količina semena u predzimskoj setvi treba da je za oko 30% veća u poredjenju sa setvom u ranijim rokovima, jer jedan deo semena i klica ugine u toku zime.
PROIZVODNJA POVRĆA POMOĆU MALČ FOLIJA
Malčiranje je poljoprivredna tehnika koja podrazumeva postavljanje organskih ili sintetičkih materijala na zemljište oko biljaka da bi se postigla pogodnija sredina za rast i proizvodnju.
Organski malč se obično koristi u baštama i za obavljanje manjih povrtarskih poslova. Organski malč pruža iste pogodnosti kao i većina sintetičkih, ali ne greje zemljište i ne suzbija korov za duži vremenski period. Meðutim, za razliku od sintetičkog malča, organski malč, kao što je što je seno, slama, trava ili kompost razlaganjem vraćaju hranljive sastojke zemljištu.
Neorganski plastični malč je u upotrebi od ranih 60-tih godina prošlog veka, a proizvoðači najčešće koriste crni ili providni malč. Paradajz, paprika, plavi patlidžan, lubenice, dinje i drugo povrće dobro reaguju na ovaj malč. Da bi se održala optimalna vlažnost zemljišta, malč se obično koristi zajedno sa navodnjavanjem (sistem „kap po kap“).
PREDNOSTI PLASTIČNOG MALČA
Raniji i veći prinosi. Ranije sazrevanje i ranija proizvodnja su dve glavne prednosti korišćenja crnih i providnih malč folija. Ranija proizvodnja obično omogućava više tržišne cene. Crna malč folija ubrzava povrtarsku proizvodnju za jednu do dve nedelje, dok korišćenjem providnog plastičnog malča u plodovi sazrevaju i do tri nedelje ranije. Meðutim, glavni problem kod primene providnog plastičnog malča je pojava korova ukoliko se ne primene odgovarajući herbicidi ili fumiganti. Radi bolje pokrivenosti i zasenjivanja zemljišta u toplijim godinama treba napraviti dobar izbor odgovarajuće kulture (biljke puzavice, kao što su bundeva, tikva, dinja, lubenica), da tokom leta, ne bi došlo do prekomerne akumulacije toplote ispod plastičnog malča.
Usporeno isparavanje. Plastični malč usporava isparavanje vlage iz zemljišta. Učestalost i količina navodnjavanja se obično mogu smanjiti, mada je za sazrevanje ranijih kultura i veću povrtarsku proizvodnju potrebno više vode. Ujednačenija vlažnost zemljišta takoðe ublažava vodni stres kod biljaka.
Suzbijanje korova. Pošto crni plastični malč sprečava prodiranje svetlosti do zemljišta, time se sprečava rast jednogodišnjih i većine višegodišnjih korova. Meðutim, tanki crni plastični malč ne može da suzbije neke korovske vrste kao što je (šaš, trska i sl.).
Bolji kvalitet. Plastični malč ne dozvoljava plodovima povrća i jagodama da dodiruje zemljište. Ovo smanjuje mogućnost propadanja plodova od truleži, te plodovi ostaju čistiji.
Manja zbijenost zemljišta. Pošto se korov suzbija, malčiranjem, manje je posla oko kultivacije zemljišta, a samim tim gaženje zemljišta je smanjeno. Ono ostaju rastresitije i manje zbijeno. Korov izmeðu redova se može suzbijati namenskim herbicidima ili mehaničkim putem. Manji gubici u primeni ðubriva . Plavljenjem i navodnjavanjem u brazde, azot i druge hranljive materije rastvorljive u vodi prodiru ispod zone korena. Pošto primena tehnike plastičnog malča najčešće uključe navodnjavanje „kap po kap“, gubitak hranljivih materija je minimalan. Hranljive materije se mogu uneti u sistem i na taj način se po potrebi precizno sprovode do zone korena.
Suzbijanje insekata. U nekim slučajevima, reflektujuće srebrne i beli plastični malč odbijaju vaši i druge insekte koji oštećuju biljke i prenose viroze.
NEDOSTACI PLASTIČNOG MALČA
Uklanjanje. Uklanjenje plastičnog malča posle berbe je najveći nedostatak. Mada postoji oprema za uklanjanje, plastika na jakom suncu postaje krta i zbog toga se malč ne može ukloniti u komadu. "Nabori" ili delovi malča koji su okrenuti ka zemljištu ostaju neoštećeni, pošto nisu bili izloženi sunčevoj svetlosti i odvajaju se od krtog malča na gornjoj brazdi (leji). Manji delovi plastike se mogu rasuti po polju. Takoðe ovu plastiku teško je reciklirati. Ocenjivani su mnogi fotorazgradivi i biorazgradivi malčevi, ali su rezultati bili različiti. Druga mogućnost je pleteni, polipropilenski malč sa ultraljubičastim svetlosnim inhibitorom koji se može koristiti tokom više sezona.
Cena. Primena plastičnog malča je prilično skupa kako u pogledu materijala tako i opreme. Minimalna oprema podrazumeva mašinu za pravljenje brazdi i aplikator malča. Ostala oprema uključuje i aplikator sistema za navodnjavanje (koji je obično povezan sa postavljanjem malča) i mašinu za presaðivanje ili sadnju. Prednosti korišćenja malča za ranu berbu, povećane prinose, smanjeno navodnjavanje, potpunije suzbijanje korova i više prodajne povrća - sve to iziskuje višu cenu postavljanja plastičnih malč folija.
Upravljanje (postupanje, primena). Kod navodnjavanja „kap po kap“, mora se veoma voditi računa o plastičnom malču. Uvenule biljke bi mogle značiti da su cevi za navodnjavanje zapušene, dok previše mokre površine ukazuju na oštećenja koja su na cevima prouzrokovali glodari ili neki insekti. Veoma je teško otkriti probleme koji se mogu javiti na sistemu za navodnjavanje ukoliko je on pokriven malčom.
VRSTE PLASTIČNOG MALČA
Većina plastičnih malčeva je napravljena ili od linearnog polietilena male gustine, ili polietilena velike gustine. Polietilen velike gustine je svetliji i jači nego što je polietilen manje gustine, a iste debljine. Debljina većine plastičnih malčeva se kreće od 0,75 do 1,5 mic., a njihova površina može biti glatka ili nabrana. Nabrana površina smanjuje savijanje i širenje malča. Takav malč je i otporniji na rad vetra i lomljenje.
Pleteni, crni polipropilenski malčevi se u staklenicima i rasadnicima već jedno odreðeno vreme koriste kao zaštita od korova. Potvrðeno je da ovi ultraljubičasti malčevi, svetlosno postojani, mogu da traju i do pet godina. Oni omogućavaju prodiranje vode i vazduha i istovremeno štite od pojave korova. Ovi malčevi otporni na kidanje (debljine 16 mic.) se mogu ponovo koristiti iz godine u godinu. U eksperimentu sa malim proizvoðačima povrća, ovi malčevi su bili upotrebljeni za zagrevanje zemljišta, suzbijanje korova, skupljanje padavina i smanjenje isparavanja vlage iz zemljišta.
BOJA MALČ FOLIJA
Boja malča utiče na temperaturu ispod i iznad malča kroz apsorpciju, prenos i odbijanje sunčeve energije. Ovo dalje utiče na mikrosredinu koja okružuje biljke. Stepen dodira (otpor toplotnog kontakta) izmeðu malča i zemljišta takoðe utiče na zagrevanje zemljišta. Što je kontakt izmeðu malča i zemljišta bolji, to je efikasnija i njegova osobina zagrevanja.
Crni malč. U industrijskoj proizvodnji povrća se najčešće koristi crni plastični malč, koji veoma dobro suzbija korov. Kao crno telo koje upija, ova plastika upija veliki deo sunčeve radijacije, uključujući i vidljivu, infracrvenu i ultraljubičastu svetlost.
Meðutim, u atmosferi se gubi velika količina toplotne energije kroz konvekciju i ponovno zračenje. Prenos toplotne energije u zemljište je optimalan ukoliko malč maksimalno prianja uz zemljište. Temperatura zemljišta prekrivenog crnom plastikom tokom dana može da bude i za 30C viša na dubini od 5 cm, i za 1,7 0C viša na dubini od 10 cm, nego nepokriveno zemljište na istim dubinama.
Providni malč. Ispod providnog plastičnog malča, temperature zemljišta u toku dana mogu biti za 4,5 0C - 8 0C više na dubini od 5cm i za 3,30C - 8 0C više na dubini od 10sm, nego na nepokrivenom zemljištu na istim dubinama i to zahvaljujući većem prenosu sunčeve radijacije (85 do 95%). Providna plastika upija veoma malo sunčeve radijacije. Vodene kapi, koje se kondenzuju na unutrašnjoj strani providnog plastičnog malča, upijaju sunčevu svetlost (kratkotalasno zračenje), ali sprečavaju izlazak dugotalasnog infracrvenog zračenja (toplota). Ova toplota, koju emituje nepokriveno (golo) zemljište, gubi se u atmosferi. Meðutim, zbog sunčevog zračenja koje prodire u zemljište, ispod providnog plastičnog malča se može pojaviti korov ukoliko pre toga nisu primenjeni herbicidi ili fumiganti. Da ne bi došlo do pojave bolesti biljaka koje se prenose preko zemljišta i da bi se suzbio korov, u nekim krajevima se primenjuje solarizacija i dezinfekcija zemljišta. Da bi se postigla dovoljno visoka temperatura za solarizaciju, zemljište mora ostati pokriveno nekoliko nedelja tokom najtoplijeg dela leta. Ukoliko je zemljište dobro natopljeno vlagom, to će omogućiti bolji prenos toplote u zemljištni profil.
Beli malč. Sa belog plastičnog malča svetlost se odbija nazad u atmosferu ili u habitus biljke, zbog čega je temperatura zemljišta malo niža do 10C na dubini od 2,5cm. Beli plastični malč se može upotrebiti za sadnju u toku leta kada bi snižena temperatura zemljišta bila delotvorna. Koekstrudovani beli ili crni plastični malč rashlaðuje zemljište (beli) i istovremeno suzbija korov. Svetlo koje se odbija sa belog malča u habitus biljaka, takoðe se može upotrebiti i za kulture koje se gaje u stakleniku gde nema dovoljno svetlosti. Srebro/aluminijum. Refleksivni srebrni ili aluminijumski malčevi takoðe utiču na sniženje temperature zemljišta. Oni odbijaju vaši koje ponekad mogu biti prenosioci različitih viroza.
Crveni malč. Primena crvenog plastičnog malča u nekim ogledima se odrazila na povećanje prinosa paradajza i njegov kvalitet kao i na smanjenje intenziteta pegavosti u drugim ogledima. Takoðe je uočeno da povećava prinose dinja i tikvica. Osim toga, pokazalo se i da u znatnoj meri povećava temperature zemljišta. Meðutim, crvena boja nije u svim slučajevima ista i rezultati nisu uvek ujednačeni.
Ostale boje. Ispitivan je i efekat žutih, narandžastih, plavih i sivih plastičnih malčeva. Način na koji sunčevi zraci padaju na površinu malča i potom se od nje odbijaju i prolaze kroz habitus (lišće) biljaka na različit način utiče na njihov rast i razvoj. Neke boje, kao na primer žuta, privlače odreðene insekte kao što su biljne vaš koje napadju vrlik broj povrtarskih biljaka. Takvi malčevi bi se na njivi mogli upotrebiti za uzgajanje meðuuseva, da bi se insekti oterali sa drugih useva. Da bi se utvrdili konačni efekti ovih boja na rast biljke, prinose, ranu berbu i otpornost na štetočine, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja. Malčevi koji funkcionišu na principu talasne dužine. Ovi malčevi selektivno apsorbuju fotosintetički aktivno zračenje, uz istovremeno emitovanje sunčevih infracrvenih zraka. Oni se još nazivaju i malčevi sa infracrvenom emisijom i koriste se za suzbijanje korova, a pokazali su se veoma dobro i u zagrevanju zemljišta, mada ne u toj meri kao providni malčevi.
Uklanjanje plastičnog malča
Posle vegetacionog perioda plastični malč se mora ukloniti. Nemojte istanjirati plastiku ispod površine zemljišta. Postoje i mašine za uklanjanje plastike, ali su one relativno skupe. Najčešće se plastika mora ukloniti ručno i potom se uništava ili odlaze u reciklažu.
Tekst o malč folijama preuzet iz:
Using Plastic Mulches
and Drip Irrigationfor
Vegetable Production
