Proizvodnja povrća u plastenicima predstavlja jedan segment poljoprivredne proizvodnje u koju je u ranijim godinama veoma malo ulagano, iako je evidentan značaj ove, po svemu specifične proizvodnje.
Specifičnost proizvodnje u plastenicima ogleda se u tome, što se za razliku od klasične ratarske proizvodnje (koja se odvija u prirodnim klimatskim uslovima), ova proizvodnja odvija u zatvorenom prostoru, tokom cele godine. Takoðe ima veliki značaj, jer se putem ove proizvodnje obezbeðuje tržište sa odreðenim proizvodima (povrće i cveće) u periodu jesen - zima, tj. u periodu kada prirodni, odnosno klimatski uslovi ne omogućavaju proizvodnju ovih proizvoda na otvorenom prostoru.
Izgraðene površine pod plastenicima u Srbiji, ne mogu udovoljiti potrebama tržišta za proizvodima u vansezoni kao što su; paradajz, salata, rotkvice, paprike, krastavci, i drugo te su potrošači upućeni na povrće iz uvoza. U svrhu razvoja i unapreðenja povrtarske proizvodnje u zaštićenom prostoru Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Fond za razvoj AP Vojvodine u saradnji sa poslovnom bankama omogućili su kreditiranje ove proizvodnje.
Konkursnom procedurom, koja izmeðu ostalog, nalaže tražiocu kredita da izloži svoj Poslovni plan (biznis plan), odnosno Investicioni program. Poslovni plan je obavezujući dokument, ukoliko privatni preduzetnik ili poljoprivredni proizvoðač ostvari tražena kreditna sredstva. Takoðe predstavlja dokaz da individualni proizvoðač ili preduzetnik ima sposobnost upravljanja realizacijom poslovne ideje.
1 . SVRHA POSLOVNOG PLANA
Kada planirate poslovnu godinu ili novi posao, najvažnija namena Poslovnog plana je da vam pomogne da budete sigurni da je isti pažljivo isplaniran i da ima opretivnog i finansijskog smisla. To je plan vaših poslovnih aktivnosti. Poslovnim planom su rezimirani postavljeni ciljevi, smernice i tačke prekretnice posla koji planirate, kao i presek stanja - finansijski rezultat i položaj - u kome se posao u ovom trenutku nalazi i želju za njegovu promenu.
Redovno poreðenje planiranih i aktuelnih aktivnosti omugućuje je vam da uočite poremećaje pre nego što postanu nerešivi ili teško rešivi. Redovno poreðenje i korektivne akcije vam pomažu da održite posao na željenom putu ka ostvarenju cilja.
Pažljivo planiranje je jedan od najvažnijih delova - aktivnosti - za izradu Poslovnog plana, potrebno je izvršiti vrlo detaljnu analizu svih parametara. Analiza tržišta i okruženja, te projekcije poslovanja, su ključni elementi Poslovnog plana. Iskustava su pokazala da preko 80% slučajeva propadne zbog pogrešne analize tržišta. Nerealna procena posla, kao i kvalitet proizvoda i velika konkurencija, takoðe mogu da budu razlog za neuspeh. Potrebno je prikupiti optimalno moguć broj informacija o tržištu, konkurenciji, izboru banke ili investicionog fonda. Uslovi banaka i fondova su različiti. Neophodno je napraviti selekciju finansijskih izvora koji vama i vašem projektu mogu odobriti novac. Pojedine banke nerado uzimaju Poslovni plan kao opipljiv dokaz sposobnosti upravljanja projektom, a još manje kao dokaz „boniteta“.
Pri izradi koncepta treba voditi računa o sledećim elementima:
- ko je nosilac poslovnog plana,
- kome se upućuje na uvid poslovni plan (kako funkcioniše investitor, šta mu je bitno, koju metodologiju izrade Poslovnog plana prihvata),
- šta je ključno u poslovnom planu (ekonomsko-tržišna, društvena opravdanost, rizik itd),
- slabosti Poslovnog plana (ne sakrivati)
- prednosti Poslovnog plana (istaći)
U narednom primeru izrada Investicionog programa za izgradnju kapaciteta plastenika utemeljena je na osnovu Zakona o izgradnji investicionih objekata i Zajedničkoj Metodologiji za ocenjivanje društvene i ekonomske opravdanosti investicija i efikasnosti investiranja ("Sl. list SFRJ", br. 50/87 - u daljem tekstu: Metodologija).
Investitor predmetnog objekta ima nameru da podigne dva plastenika na površini od 20 ari i to dva plastenika svaki površine od po 1008 m2 odnosno ukupno 2016 m2 koji će biti jedini na području:
Pored povrća u vansezoni i sezoni, Investitor namerava da se uključi i u proizvodnju cveća, koje je na ovom prostoru deficitarno i obezbeðuje se sa uda ljenih proizvodnih prostora.
Kapaciteti plastenika nakon njihove izgradnje, biće značajni sa aspekta ponude i zadovoljavanja potreba lokalnog tržišta.
Obzirom da se u vansezoni povrće (paradajz), doprema u postojećim uslovima iz udaljenih centara, to je i njihova cena zbog transporta i drugih troškova znatno viša dok bi proizvodi Investitora bili daleko konkurentniji.
Iz navedenog razloga, postojao bi u narednom periodu veliki interes i Investitora i lokalnog tržišta za proširenje kapaciteta plasteničke proizvodnje.
Slika 1 i 2 Izled plastenika za koje se traži kredit
2. ANALIZA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI I SPOSOBNOSTI INVESTITORA
2.1. Opšti podaci o Investitoru
Investitor predmetnog objekta je:
Privatno preduzeće................................................................
Posluje kao ............. i sva normativna akta usaglašena su
sa važećim pozitivnim zakonskim propisima.
Registracija je izvršena kod Privrednog suda u .......................
pod brojem................................ od ............................. godine.
Investitor je deponent sredstava žiro-računa kod...................
.................................... banke a.d. u ......................................,
Filijala ..............................,Ekspozitura....................................
2.2. Podaci o registraciji i delatnosti
Osnovna delatnost kojom će se Investitor baviti u narednom periodu je poljoprivredna proizvodnja i to proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru.
Šifre delatnosti su navedene u rešenju o osnivanju koje je prilog ovom investicionom programu.
Preduzeće je takoðe usaglasilo registraciju delatnosti u skladu sa Zakonom.
2.3. Podaci o proizvodnji
U plastenicima na površini od 20 ari, proizvodiće se povrće i to tokom cele godine. Proizvodnja se vrši sa sopstvenim ili kupljenim rasadom, koji se proizvodi u kontejnerima, na podu plastenika, ili van plastenika.
2.4. Analiza finansijskog poslovanja
2.4.1. Analiza uspešnosti poslovanja
a) Bilans uspeha
Celokupna proizvodnja iz plastenika, biće plasirana na:
- lokalno tržište oko 60%
- na područje grada Beograda oko 20%
- na područje drugih opština oko 20%
Za povrtarskom proizvodnjom prisutna je stalna tražnja, naročito u vansezoni (oktobar - april).
Plastenici sa svojim kapacitetom površine od 20 ha su u mogućnosti da zadovolje potrebe tržišta.
Nabavno tržište se takoðe nalazi u neposrednom okruženju, tako da su izdaci za transport relativno mali.
Osnovni repromaterijali, koji su predmet nabavke za proizvodnju su:
1.Seme paradajza, koja se obezbeðuju kod:.............................
................................................ iz ...............................................,
a i od drugih proizvoðača semenske robe, kao što je Institut za povrće iz Smederevske Palanke, Zavod za Povrtarstvo Novi Sad, odnosno uvoznici semena povrća.
2. Veštačko ðubrivo za prihranjivanje u fazi vegetacije,
obezbeðuje se od ........................................................................
i drugih proizvoðača ili prometnika istih vrsta koje su neophodne za tu proizvodnju.
3. Stajnjak za pripremu zemljišta pre setve (jedanput godišnje) Investitor ima obezbeðen od privatnih proizvoðača iz svog okruženja. Stajnjak je preraðen i kao takav je najpodesniji za uzgoj ranog povrća.
4. Humus, koji čini osnovu su supstrat, proizvodi se u sopstvenoj režiji, ili od uvoznika supstrata: ......................................
iz..................................................................................................
5. Zaštitna sredstva se upotrebljavaju u minimalnim količinama koje obezbeðuju zaštitu povrća s jedne strane, a sa druge ne ugrožavaju povrće kao "zdravu" hranu.
6. Zaštita povrća vrši se od gljivičnih bolesti (pepelnice i plamenjače) i to paradajza u fazi pre formiranja plodova. Zaštitna sredstva se obezbeðuju: ......................................................... i
iz...................................................drugih trgovinskih preduzeća.
7. Dizel gorivo se koristi u malim količinama, jer se gro poslova obavlja ručno. Minimalne količine goriva za grejanje, pogon motokultivatora, traktora i vozila za transport proizvoda na tržište, obezbeðuju se od privatnih preduzeća, koja se bave prometom naftnim derivatima.
2.5. Procene o finansijskom poslovanju plastenika Procenjeni bilans uspeha na bazi 5-godišnjeg proseka kod svih značajnijih proizvoðača plasteničkog povrća dat je u sledećem pregledu:
1. P r i h o d i
- stalne cene u din.
- paradajz 30 kg/m2 x 1008 m2 = 30.240 kg x 50,00 din.
= 1.512.000,00 din.
- paprika 20 kg/m2 x 1008 m2 = 20.160 kg x 60,00 din.
= 1.209.600,00 din.
S V E G A : 2.721.600,00 din.
Dakle prikaz je dat na ukupnoj površini od 2016 m2 odnosno 20 ari, sa prosečnim prinosom i prosečnom cenom u momentu stizanja plodova na tržište (maj - jun) odnosno dat je za prvo polugoðe tj. prolećnu setvu.
Ovo je planirani ukupan polugodišnji prihod u prolećnom zasadu, a planirani prihod u drugom polugoðu odnosno u jesenjem zasadu je za oko 10% manji što čini ukupnu godišnju proizvodnju paradajza od oko 57.000 kg. a paprika oko 38.000 kg.
Proračun za godinu:
- paradajz: 57.000 kg x 50,00 din. = 2.850.000,00 din.
- paprika: 38.000 kg x 30,00 din. (prosečna prol. i jes. cena)
= 1.140.000,00 din.
Dakle ukupan godišnji bruto prihod planira se u iznosu od 3.990.000,00 din.
2. R a s h o d i
- Materijlani troškovi.......................................2.956.980,00 din.
- Nematerijalni troškovi.....................................129.160,00 din.
- Bruto zarade.....................................................192.000,00 din.
Svega rashodi: 3.278.140,00 din.
3. Ukupan prihod:...........................................3.990.000,00 din.
4. Bruto dobit (neto prihod):.............................711.860,00 din
3. ANALIZA PLASMANA
Novija istraživanja pokazuju da se u nas energetska pothranjenost stanovništva sve više smanjuje, uz nepravilnu ishranu, i izraženim deficitom materijala, u prvom redu vitamina i mineralnih soli. Zdravstveni značaj ovih materijala je odavno dokazan, one direktno utiču na fizičku i mentalnu kondiciju čoveka, pa prema tome i na njegovu radnu sposobnost.
Kao što je poznato, povrće je nezamenljiv izvor vitamina i mineralnih soli ali i drugih korisnih materija (ugljenih hidrata i belančevina, organske kiseline, eterička ulja i drugo). Sve veća potrošnja rafinisane hrane, smanjuje unošenje celuloze i biljnih vlakana u čovečjem organizmu, što u značajnoj meri doprinosi pojavi odreðenih bolesti organa za varenje. Upotreba povrća u ishrani, koje u svom sastavu ima sve potrebne materije i vitamine, sprečava bolesti sistema za varenje. Iz ovih razloga je neophodno svakodnevno uzimanje povrća u ishrani.
Na našim geografskim prostorima, proizvodnja svežeg povrća na otvorenom prostoru ima izrazito sezonski karakter (period april-septembar). Grejanjem u plastenicima i drugim vrstama zaštićenog prostora, može se ostvariti neprekidna, celogodišnja ponuda svežeg povrća.
Prema postojećim podacima u Srbiji pod plastenicima se nalazi mali broj hektara, što je itekako malo za obezbeðenje iole ozbiljnijih količina povrća. Naša zemlja pretenduje da bude poljoprivredno izvozna zemlja, a ovakvi i slični programi su na liniji obezbeðenja jednog takvog pravca razvoja zemlje. Zbog malih površina pod plastenicima i suženih mogućnosti za proizvodnju povrća u vansezoni (oktobar-mart), ponuda ne može da zadovolji tražnju za povrćem posebno za paradajzom.
Na području opštine .............................................................,
a susednih, relativno mali je broj gazdinstva - preduzeća koja se bave ozbiljnom plasteničkom proizvodnjom pa se slobodno može reći da i nema ozbiljnih proizvoðača sa značajnim površinama, kako za tržište tako ni za ličnu upotrebu.
Sa svojih 2016 m2 korisne površine, Investitor će proizvoditi isključivo povrće koje će biti isporučivano na pijace lokalnog tržišta i mrežu prodavnica a potom na druga udaljenija tržišta.
4. ANALIZA NABAVNOG TRŽIŠTA
U poglavlju 2. tačka 2.4. Programa, obraðena je analiza položaja Investitora na nabavnom tržištu te specifikacija nabavnih repromaterijala i izvori njihove nabavke.
Analiza nabavnog tržišta ima za cilj da obezbedi podatke o realnim prognozama za obezbeðenje plastenika svim potrebnim repromaterijalima, ambalažom i energentima za normalno i uspešno funkcionisanje biološke proizvodnje povrća u plastenicima. Obezbeðenje nabavnog tržišta, pored tržišta plasmana je drugi osnovni činilac od koga zavisi funkcioisanje plastenika kao i opravdanost njihove izgradnje.
U opštini .................................................................................
kao opštini gde će plastenici biti postavljeni svi prirodni, klimatski, zemljišni i drugi uslovi su takvi da sa apsolutnom sigurnošću garantuju visoke prinose u proizvodnji paradajza i drugih povrtarskih kultura, visok kvalitet i siguran plasman.
Od potrebnih repromaterijala za zasnivanje proizvodnje u plastenicima ukupne površine 2016 m2 potrebno je obezbediti sledeće:
Slika 3 Osnovna konstrukcija plastenika sa montažom
Svi navedeni repromaterijali su dostupni Investitoru i mogu se obezbediti bez bilo kakvih poteškoća. Kvalitetno seme proizvode naše renomirane naučne kuće kao što su Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada kao i Institut za povrtarstvo iz Smederevske Palanke, a dostupna su i najkvalitetnija semena iz uvoza koja će Investitor prevashodno koristiti. Stajnjak, veštačko ðubrivo i zaštitna sredstva su takoðe lako obezbediva na lokalnom tržištu.
5. SAŽETAK ANALIZE TEHNIČKOTEHNOLOŠKIH ASPEKATA PROGRAMA
5.1. Opis, namena i kapacitet objekta
5.1.1. Opis namena i kapacitet plastenika
Plastenike koji podiže - gradi Investitor Preduzeće
............................................ iz ....................................... nalaze
se u ................................... neposredno pored stambenih
objekata osnivača i vlasnika preduzeća. Isti se podižu na kat.
parceli br. ................ njiva ............ klase u površini od .............ha
u KO ................................. koja ima prilaze sa sve četiri strane.
Plastenici imaju gabarite 12 x 84 m i takvih plastenika ima
ukupno 2 komada. Površina po jednom plasteniku iznosi 1008 m2.
Sistem za grejanje u plasteniku
Osnovna konstrukcija je izraðena od čeličnih, spolja i iznutra pocinkovanih cevi O 60 i O 32 mm razmak izmeðu lukova je 2 m. Visina do poprečne šipke je 3 m. Pokrivač je UV stabilizovana FVG SUN 5 PRO i FVG SUN SAVER 5 PRO (antikondezna) folija debljine 180 micr., a meðuprostor izmeðu dve folije ispunjen je vazduhom. Vazduh izmeðu dve folije uduvava se pomoću radijalnog ventilatora.
čeone strane su izraðene od cevi 60 x 30 x 2 mm i 30 x 30 x 1,5 mm. čelična konstrukcija prekrivena je dvostrukom, naduvanom UV stabilizovanom FVG SUN 5 PRO folijom.
Klizna vrata pokrivena su prozirnom Lexan Thermoclear pločom. Pričvršćena su na aliuminijumsku kliznu voðicu. Dimenzije: 2,94 m x 2,9 m.
Bočna ventilacije je na namotavanje, folija je dvostruka sa mogućnošću uduvavanja vazduha za dodatnu izolaciju. Bočni deo je do visine od pola metra zatvoren sa dvostrukom FVG SUN EVA 5 PLUS folijom. Otvaranje je ručno.
Dodatna oprema su prozori pri vrhu čeone strane (lexan - 4,5 mm) po 2 komada na svakom plasteniku.
Grejanje odnosno skidanje vlažnosti vrši se pomoću termogena ECO 100 - ekonomik (100 KW - na lož ulje) i termogena euroeme - Italija GP 100 (100 KW - na lož ulje).
Unutar objekta ugradiće se sistem za navodnjavanje kap po kap.
Predmetni plastenici se nabavljaju od firme ...........................
..........................................iz.........................................................
Cene koje su navedene u Investicionom programu date su na osnovu ponude koju je Investitor dobio od prodavca.
Takoðe Investitor je sa prodavcem, firmom ..........................
............................zaključio ugovor o kupoprodaji predmetnih plastenika.
Ponuda i Ugovor su sastavni deo ovog programa.
5.2. Opis tehnološkog procesa u plasteniku
Tehnološki proces proizvodnje povrća u plasteniku, odvija se u dve osnovne faze:
- setva i proizvodnja rasada i
- sadnja rasada i vegetacija do zadnje berbe.
Proizvodnja rasada se vrši u jednom plasteniku i to u posebnim kontejnerima u koje se pre setve stavljaju kocke od humusa, koji se spravlja u sopstvenoj režiji.
Odabrano seme, pre setve mora biti dezinfikovano (zaprašeno).
Umesto u kontejnerima rasad se može proizvesti i u toplim lejama ili na podu plastenika.
Osnovni preduslovi za proizvodnju kvalitetnog rasada su:
- dobar supstrat, sa dovoljno hranljivih materija,
- vlaga i
- temperatura.
Pre rasaðivanja, zemljište u plasteniku mora biti očišćeno od prethodnog useva i dezinfikovano.
Zemljište se inače naðubri jedanput godišnje stajnjakom a, prihrana se vrši minimalnim količinama veštačkog ðubriva.
Za kvalitetnu negu i razvoj biljaka u proizvodnji od naročitog značaja su mikroklimatski uslovi u fazi razvoja i ovi uslovi se podešavaju za različite kulture.
U konkretnom slučaju nas interesuje prevashodno paradajz i paprika jer se Investitor u prvoj godini (2005.) opredelio samo za tu proizvodnju.
Temperatura u prvim danima zasada (mart) odnosno u ranom proleću postiže se prirodnim putem preko folije (duple) i preko termogena kojima se plastenici greju, dok se snižavanje temperature, u toplijim mesecima (april, maj, juni, jul, avgust i septembar) obezbeðuje provetravanjem i orošavanjem odnosno hlaðenjem takoðe preko termogena pomoću kojih se skida i vlažnost vazduha u plasteniku.
Vlažnost vazduha se još koriguje orošavanjem i zalivanjem, dok se pak snižavanje vlažnosti postiže još provetravanjem i osunčavanjem plastenika.
Zaštita povrća u plasteniku se odvija dvojako:
- dezinfekcija zemljišta pre rasaðivanja i
- zaštita povrća (izuzetno) u fazi vegetacije od gljivičnih bolesti (plamenjače i pepelnice).
Zaštita hemijskim preparatima je svedena na minimum i vrši se kod paradajza radi zaštite lisne mase u fazi preformiranja plodova, kako bi se obezbedila zdrava hrana bez prisustva hemikalija.
Investitor će primenjivati biološka zaštitna sredstva koja treba u velikoj meri da zamene hemijske preparate.
NAPOMENA: U vreme izrade ovog biznis plana cene energenata su bile značajno niže, tako da ovaj prikaz služi kao primer, koji su podaci potrebni po ovakvoj metodologiji, za njegovu izradu.
5.3. Specifikacija tehnološke i druge opreme
Specifikacija tehnološke i druge opreme, koja se koristi za rad u plasteniku daje se u sledećem pregledu:
Ventilacioni sistem
Sistem za depoziciju hraniva
Sistem za mikroorošavanje
5.4. Proizvodni program plastenika
Investitor se opredelio da u prvoj godini plastenika ne ide isključivo sa proizvodnjom spstvenog rasada paradajza obzirom da za to nema dovoljno vremena te će rasad nabaviti od renomiranih proizvoðača, dok će za sledeće setve obezbeðivati svoj rasad u kontejnerskoj proizvodnji.
Planirana proizvodnja koja se može očekivati iznosi 30 kg/m2 za paradajz i 20 kg/m2 za paprika u ukupnom prolećnom zasadu i za 10% manje u jesenjem zasadu što čini ukupnu godišnju proizvodnju paradajza od oko 57.000 kg, a paprika oko 38.000 kg.
Setva se planira sredinom meseca marta 2006. god. Uslov za dobru proizvodnju paradajza je toplota, plodna zemlja i voda i gajen na takav način treba obilno i da rodi. Paradajz koji se prepusti samom sebi bez svakodnevne nege i kontrole brzo će obrazovati gusti žbun. Jednostavan način da se ovo izbegne je "voðenje" svake biljke.
Na navedenoj lokaciji postoje svi preduslovi počev od klimatskih i zemljišnih uslova pa do iskustva vlasnika plasteničke proizvodnje obzirom da je do sada imao proizvodnju u pet manjih plastenika ukupne površine od 850 m2 ali istina bez grejanja. U toku pripreme zemljišta mora se voditi računa o sprečavanju nicanja korova kao i njihovom uništavanju.
Postoje više efikasnih herbicida kojima se zemljište prska pre setve. Po jednom hektaru treba da se postigne gustina od oko 150.000 biljaka.
Prinos varira od umetnosti gajenja i od sorte odnosno hibrida. Navedeni plastenici su apsolutno sigurni da obezbede relativno visok prinos po 1 m2
.
5.5. Normativ potrebne radne snage
Za potrebe proizvodnje u plastenicima i dodatnih poslova oko organizovanja iste biće uposleno 4 radnika uz povremeno angažovanje sezonske radne snage po potrebi.
6. LOKACIJA
6.1. Šira lokacija
Šira lokacija predmetnih objekta, pripada području
......................................... regiona.
Opštine...................................... kuda se proteže magistralni
put ................................................pored kojeg su skoncentrisani
značajni kapaciteti raznovrsne industrije, poznati i izvan granica
naše zemlje, a koji su značajni potrošači povrća, a posebno paradajza.
Opština ................................ prema popisu iz 1991. godine je imala preko........................... stanovnika i predstavlja značajan potrošački centar svih vrsta povrća a posebno paradajza i paprike.
6.2. Uža lokacija
Uža lokacija plastenika čija je izgradnja predmet ovog programa, nalazi se u selu ..........................odnosno pored magistralnog puta izmeðu ....................
Kompleks uže lokacije obuhvata ...........ha obradive zemlje prve klase, a snabdeven je potrebnom infrastrukturom, koja je neophodna za eksploataciju plastenika u uslovima potrebnim za navedenu proizvodnju, kao što su:
- vodovodna mreža,
- elektroinstalacije,
- pristupna saobraćajnica.
Uža lokacija je pogodna sa tržišnog aspekta jer se nalazi nedaleko od gradske tržnice na kojoj Investitor prodaje značajan deo svojih proizvoda.
7. ANALIZA UTICAJA OBJEKATA NA ČOVEČIJU SREDINU
U cilju ostvarivanja najpovoljnijih uslova za život i rad ljudi i zadovoljenje materijalnih, zdravstvenih i drugih potreba društvene zajednice, čovekova sredina mora da se zaštićuje i ureðuje, radi obezbeðenja njenog trajnog korišćenja.
Današnja slika čovekove sredine, rezultat je ne samo prirodnih, istorijskih, geoloških, klimatskih i drugih uticaja, već i od promene nastalih pod uticajem čoveka, koji je naročito u ovom veku, zahvaljujući napretku tehnologije, ozbiljno poremetio do tada očuvanu sredinu.
Veoma mali broj vodotoka u Evropi a slična je situacija i u Srbiji, ostao je nezagaðen. Vazduh koga udišemo u mnogim gradovima, prekomerno je zasićen štetnim gasovima i materijama, koje ozbiljno ugrožavaju opstanak čoveka.
Radi očuvanja čovekove sredine i sprečavanja daljeg zagaðivanja, donet je od strane Republičke skupštine Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 66/91), kojim su definisani uslovi, mere i obaveze privrednih i društvenih subjekata, kao i lica radi očuvanja i zaštite životne sredine.
članom 2. pomenutog Zakona, kaže se: "Sistem zaštite i unapreðenja životne sredine, obuhvata skup mera i uslova za: očuvanje i zaštitu prirodnih i radom stvorenih vrednosti životne sredine, zaštitu ljudi i životne sreidne od zagaðivanja, zaštitu od uticaja štetnih i opasnih materija, jonizujućih i nejonizujućih zračenja, buke i vibracije, zaštitu od uništenja i degradacije prirodnih vrednosti, kao i mere i uslovi za unapreðenje kvaliteta životne sredine".
U članu 4. Zakona, predviðaju se obaveze Investitora u smislu očuvanja čovekove sredine: "korišćenje prirodnih bogatstava, izgradnja objekata ili izvoðenje radova, može se vršiti pod uslovom da se ne izazovu trajna oštećenja ili značajne promene prirodnih oblika, zagaðivanje ili na drugi način dograðivanje životne sredine. Investitor je dužan da izvrši analizu i kvantifikaciju uticaja delatnosti na životnu sredinu, da planira i sprovede mere, kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine ili mere rekapitulacije, odnosno sanacije i obezbedi izvršenje propisanih normi".
Zakon obuhvata sledeća područja zaštite:
- zaštita vazduha,
- zaštita voda,
- zaštita zemljišta,
- zaštita šuma,
- zaštita biljnog i životinjskog sveta,
- zaštita prirodnih dobara,
- zaštita od jonizujućih zračenja i
- zaštita od otpadnih i opasnih materija.
Izgradnjom pomenutih objekata plastenika, neće doći do pogoršanja uslova čovekove sredine i to iz sledećih razloga:
- objekti ne produkuju štetne vode,
- objekti u eksploataciji ne ispuštaju otrovne gasove,
- objekti ne stvaraju buku.
Na bazi izloženog, može se zaključiti da nisu potrebne posebne mere zaštite čovekove životne sredine, pa se ovim programom iste i ne predviðaju.
8. DINAMIKA REALIZACIJE IZGRADNJE
Prema planovima Investitora, poèetak radova na izgradnji, predviðen je za 05. 03. 2006. godine, a završetak se planira do 20. 03. 2006. godine.
Poèetak eksploatacije objekta, nakon završetka investicionih radova na izgradnji predviðen je od 20. 03. 2006. godine pa ubuduće.
9. FINANSIJSKA ANALIZA
Finansijska analiza objekata plastenika temeljena je na sledećim osnovnim postavkama:
- stalnim cenama investicionih ulaganja u februaru 2006. godine, kada je raðen Investicioni program,
- stalnim cenama kalkulativnih elemenata (sirovine, materijal, bruto zarade, gotovi proizvodi itd.) u februaru 2006. godine,
- stalnim cenama funkcionalnih troškova amortizacije, investicionog održavanja, premije osiguranja i drugo) u februaru 2006. godine, čime je postignuta puna uporedivost podataka sa ostalim elementima kalkulacija i investicijama,
- realnim kamatama na kredite,
- preračunavanje stalnih cena na tekuće, nije potrebno vršiti zbog toga što je veoma kratak period podizanja plastenika i njegova brža funkcija u proizvodnji.
9.1. Predračunska vrednost investicionih ulaganja
Proračun obrtnih sredstava, izvršen je na bazi bilansa uspeha plastenika. Dodatna obrtna sredstva, izračunata su u visini od 180.000 dinara, a obezbediće se iz sopstvenih izvora finansiranja.
9.2. Izvori finansiranja
Investitor je u mogućnosti da od ukupne investicije obezbedi deo svojih sredstava.
Potrebna su i dodatna sredstva za realizaciju ovog Programa.
Za sada ne postoje kvalitetni izvori koji obezbeðuju ulaganja pod relativno povoljnim uslovima.
Mesečne kamatne stope kod nekih banaka su neprihvatljive za ulaganja u ovakvu vrstu poljoprivredne proizvodnje.
9.2. Obračun amortizacije
Investitor da bi formirao bilans uspeha odnosno finansijski tok, mora izvršiti obračun svih troškova u toku kalendarske godine i tako prikazati poslovanje plastenika sa aspekta prihoda i rashoda.
Jedan od značajnijih troškova je i amortizacija osnovnih sredstava koja imaju svoj vek i prenose svoju vrednost za gotove produkte plastenika.
9.4. Proračun materijalnih troškova
9.4.1. Proračun troškova investicionog održavanja
Troškovi investicionog održavanja planiraju se u visini od 0,5% na vrednost objekata i 1,0% na vrednost opreme:
9.4.2. Proračun troškova osnovnog i pomoćnog materijala i nepovratne ambalaže
Podaci za proračun troškova osnovnog i pomoćnog materijala i nepovratne ambalaže, bazirani su na normativima osnovnog i pomoćnog materijala kao i nepovratne ambalaže a koji su obraðeni u tački 5.5. Programa.
Napomena: Gajbice se prodaju bruto za neto tako da ne predstavljaju trošak.
9.4.3. Proračun troškova energije i vode
9.4.4. Ostali materijalni troškovi
Ostali materijalni troškovi (troškovi kancelarijskog materijala, PTT troškovi i drugo), planiraju se u visini od 15.000 dinara.
9.5.2. Naknade za privremene i povremene poslove Naknade za privremene i povremene poslove, planiraju se u visini od 48.000 dinara a odnose se na povremenu sezonsku radnu snagu 4 radnika x 6.000 din./rad. x 2 meseca = 48.000. 9.5.3. Porezi i doprinosi, koji ne zavise od veličine dobiti Porezi i doprinosi, koji ne zavise od veličine dobiti, planiraju se u visini od 24.600 dinara.
9.5.4. Ostali nematerijalni troškovi
Ostali nematerijalni troškovi (dnevnice, troškovi reklama i propagande, troškovi reprezentacije, bankarske usluge, troškovi platnog prometa, takse i sl.), planiraju se u visini od 25.000 dinara.
9.6. Proračun bruto zarada
Proračun bruto zarada, izvršen je na bazi normativa radne snage, koji je napred dat: Neto zarada: 4 radn. x 6.000 din./rad. x 8 mes. = 192.000
9.7. Proračun ukupnog prihoda
Proračun ukupnog prihoda, a izvršen je na bazi Proizvodnog programa proizvodnje paradajza od 30 kg po 1 m2, odnosno na površinu od 1008 m2 (10 ari) planira se proizvodnja od 30.240 kg
paradajza i programa proizvodnje paprika od 20 kg po 1 m2, odnosno na preostalu površinu od 1008 m2 planira se proizvodnja od 20.160 kg što čini ukupan polugodišnji prihod u 2006. godini od 2.721.600,00 dinara.
Ovo je planirani ukupan polugodišnji prihod u prolećnom zasadu a planirani prihod u drugom polugoðu odnosno u jesenjem zasadu je za oko 10% manji što čini ukupnu godišnju proizvodnju paradajza od oko 57.000 kg, a paprika oko 38.000 kg.
Proračun za godinu:
Paradajz: 57.000 kg x 50,00 din. = 2.850.000,00 din. Paprika: 38.000 kg x 30,00 din. (prosečna prolećna i jesenja cena)= 1.140.000,00 din.
Dakle ukupan godišnji bruto prihod planira se u iznosu od 3.990.000,00 din.
Navedeni prihod je realno ostvarljiv ako se uzmu elementi mikrolokacije kao što je:
- bonitet zemljišta,
- dobar izbor lokacije,
- osunčanost lokacije,
- zaštićenost lokacije od grada i poplave,
- dobar vodni režim parcele i dr.
Tržište prodaje takoðe izuzetno povoljno. Neposredno pored plastenika prolazi magistralni put koji vodi i za .................... gde je deficitarnost ovog proizvoda značajno izražena.
Takoðe, važno je napomenuti da Investitor ima ugovorenu gotovo čitavu proizvodnju sa poslovnim partnerima. Nijednog trenutka Investitor nije limitiran plasmanom i on je apsolutno obezbeðen kako sa aspekta cene, tako i sa aspekta ukupne porizvodnje.
9.8. Bilans uspeha plastenika
Napomena: Prema Zakonu o računovodstvu Investitor nema propisanu obavezu izdvajanja za rezerve, koju samostalno po svom nahoðenju formira.
Tabele sa prikazima materijalnim troškovima proizvodnje u plastenicima
10. TRŽIŠNO-FINANSIJSKA OCENA
10.1. Statička ocena
U statičkoj oceni, vrši se analiza pokazatelja u jednoj godini veka projekta. Kao reprezentativna godina u veku projekta, uzeta je Prva godina poslovanja po želji Investitora zbog opredeljenja da li ići u realizaciju Projekta ili ne.
O P I S - stalne cene u din. I z n o s
Ukupan prihod po m2 površine 1.979,16
Bruto dobit po m2 površine 353,00
10.2. Dinamička ocena
10.2.1. Ocena rentabilnosti Projekta
a) Metoda razdoblja povrata investicionih ulaganja Radzbolje povrata uloženih investicionih ulaganja u izgradnju i podizanje plastenika, utvrðeno je u prvoj godini, što znači da dobit preduzeća iz prve godine obezbeðuje pokriće ukupno uloženih sredstava.
Sa stanovišta ove metode, može se zaključiti da je projekat prihvatljiv za realizaciju.
b) Metoda neto sadašnje vrednosti
Za ovaj Projekat do sada nisu angažovana bankarska sredstva koja bi imala realnu kamatnu stopu koja bi odgovarala diskontnoj stopi sa kojom bi se vršilo diskontovanje neto primitaka u ekonomskom toku.
Na bazi realne kamatne stope na angažovana sredstava za realizaciju ovog Projekta od 7-9% na godišnjem nivou Interna stopa prinosa iznosi maksimalno 45% što je više od visine individualne diskontne stope, što znači da Investitor više dobija dobit ulaganjem novčanih sredstava u ovu proizvodnju, nego da novac oroči na štednju kod Banke.
11. Z A K L J U Č A K
1. Izgradnja plastenika na 2016 m2 ima svoju punu društvenu i ekonomsku opravdanost, koje se ogledaju kroz:
- obezbeðenje veće ponude ranog povrća na tržište, na kome postoji velika zainteresovanost za ovim proizvodima,
- iskorišćenje postojećih iskustava na proizvodnji ranog povrća i iskorišćenje postojećih raspoloživih resursa,
2. Izgradnja plastenika treba da se realizuje sredinom marta 2006. godine tako da bi proizvodnja i krenula u tom mesecu.
3. Ukupna predračunska vrednost investicionih ulaganja u osnovna sredstva, predviðena je u iznosu od 2.786.080,00 dinara.
4. U skladu sa Metodologijom, izvršena je tržišno-finansijska ocena Projekta, koja je pokazala da je Projekat prihvatljiv za realizaciju, što se može potkrepiti sledećim argumentima:
a) Rentabilnost Projekta je dokazana kroz sve tri primenjene metode:
- povrat investicionih ulaganja se očekuje u prvoj godini eksploatacije, što je kraće od ekonomskog veka projekta,
- neto sadašnja vrednost projekta je pozitivna,
- interna stopa prinosa utvrðena je u iznosu od 45%,
- Projekat je likvidan u prvoj godini poslovanja.
5. Na bazi izvršenih analiza i tržišno-finansijske ocene efikasnosti i rentabilnosti investicionih ulaganja, smatramo da se može dati zaključna ocena o prihvatljivosti Projekta izgradnje plastenika.
Obzirom da je interna stopa rentabilnosti značajno iznad minimalne stope, može se zaključiti da je Projekat i sa aspekta ove Metodologije prihvatljiv.
Takoðe ocena likvidnosti Programa je pozitivna odnosno Projekat je likvidan počev od prve godine pa i u čitavom ekonomskom toku.
