Zelena salata (Lactuca sativa) je jednogodišnja biljka iz familije glavočika (Asteracea), koja se gaji zbog ukusnog lišća i glavica.
Postoji više različitih varijeteta:
- Lisnata salata (Lactuca sativa)
- Salata za rezanje (L.s. var. acephala)
- Glavičasta salata (L.s. var. capitata)
- Rimska salata, marula (L.s. var. romana subvar. longifolia)
- Šparglasta salata (L.s. var. angustana subvar. asparagina)
Sveža salata sadrži:
ugljene hidrate (oko 2,5%), proteine (1,2%), ulja (0,2%),
celuloze (0,5%), minerala (0,5%).
Od minerala najzastupljeniji je kalijum.
Spoljašnje, zeleno lišće je bogatije u mineralima, vitaminima i hlorofilu od unutrašnjeg (etioliranog). Koriste je u ishrani dijabetičari, ljudi sa poremećenim metabolizmom.
Odavno se koristi i u lečenju nesanice.
Iako se već dugo koristi kao salata, poslednjih godina primećen je povećan interes za ovu kulturu kod potrošača. Proizvođači takođe imaju svoj interes kad je salata u pitanju, pošto mogu da je, uz određene uslove, gaje preko cele godine. Zbog kratke vegetacije (35-90) dana, može da se gaji i kao glavni i kao međuusev.
Kao i kod drugih povrtarskih kultura, i kod salate, navike i želje potrošača određuju tip i vrstu salate koja će se gajiti u određenom regionu. Kod nas, na praktično celom području zemlje, daleko najviše se traži glavičasta salata mekih listova-puterica. U daleko manjem obimu, tržište traži druge tipove salate kao što su kristalke, batavie i dr., dakle salate sa jače izraženom nervaturom i tvrđih listova.
TERMINI I NAČINI PROIZVODNJE
Kao što je već rečeno, salata može da se gaji cele godine, na otvorenom polju i u zatvorenom prostoru. Dovoljno je ispoštovati nekoliko uslova i uspeh neće izostati.
Prvi i možda najvažniji uslov je odabrati adekvatnu sortu za određeni period gajenja. Ukoliko se iz nekog razloga odabere neadekvatna sorta, uspeh u proizvodnji će izostati. Može se desiti da ukoliko se gaji prolećna sorta zimi, salata uopšte ne zavije glavicu, a ukoliko se zimska sorta gaji u leto ili proleće, da veoma brzo obrazuje cvetno stablo.
Drugi uslov je poznavati temperaturne zahteve salate. Iako su ti zahtevi vrlo skromni, treba znati da je optimalna temperatura za zavijanje glavice 160C, minimalna temperatura na kojoj salata obavlja fiziološke funkcije 50C, maksimalna 20-250C. Salata može opstati i na nižim temperaturama od 50C, pa čak izdržati i kratkotrajne mrazeve od -80C, ali će u tom slučaju kvalitet biti vrlo loš (smežurani i tvrdi listovi), a biljka će značajno produžiti vegetaciju. Takođe treba znati da temperaturna razlika između dana i noći ne bi trebalo da bude veća od 100C.
Treći uslov na koji bi proizvođači trebali da obrate pažnju je oblik i veličina glavice. Shodno zahtevima tržišta na koje plasiraju salatu, proizvođači bi trebali da znaju poželjnu veličinu glavice kao i oblik spoljnih listova (uspravan, položen).
BOTANIČKE OSOBINE
Seme je sitno, lancetasto, srebrnasto bele do srebrnasto smeđe boje
U 1 gr je od 800 do 1200 semena Seme čuva klijavost 4-5 godina Posejano seme niče za 5-7 dana Dužina vegetacije je 45-90 dana Glavice su različite konzistencije i prečnika (male, do 8cm; srednje, 8-12cm; velike, preko 12cm.)
Većina sorata je dugog dana (u uslovima dužeg dana brže formiraju cvetonosno stablo).
Termini za gajenje salate su sledeći: rano prolećni, kasno prolećni, letnja proizvodnja, jesenje-zimska i zimska. Svaki od navedenih termina ima svoje specifičnosti koje ćemo ukratko obraditi.
Rana prolećna proizvodnja
Počinje setvom u plastenike 15 - 30. oktobra u negrejanim plastenicima, ili 1-15 decembra u grejanim, kada salata pristiže krajem februara, početkom marta. Za ovaj proizvodni period važno je napomenuti da je nedostatak svetlosti limitirajući faktor, tako da svetlost određuje dužinu vegetacionog perioda. Greška je ukoliko nedostatak svetlosti u ovom periodu pokušavamo da kompenzujemo povećanjem temperature. U tom slučaju se formiraju nekvalitetne i rastresite glavice.
Kasno prolećna proizvodnja
Podrazumeva setvu krajem decembra i početkom januara, a pristiže krajem marta i početkom aprila. Rasada za ovaj termin proizvodnje se proizvodi uz dogrevanje, dok sama proizvodnja može da prođe bez grejanja, ali sa obaveznim prekrivanjem agrilom.
Letnja proizvodnja salate
Odvija na otvorenom polju i to sa setvom od maja do jula meseca kada salata pristiže od jula do polovine septembra. Obzirom na visoke temperatura u ovom periodu, važno je odabrati salatu koja u tim uslovima ne ide u cvetno stablo.
Jesenja proizvodnja
Može da se vrši kako u zaštićenom tako i na otvorenom prostoru. U zaštićenom prostoru setva je od polovine avgusta do polovine septembra, dok za proizvodnju na otvorenom polju sejemo od polovine jula do polovine avgusta.
Zimske proizvodnja
Setva počinje od polovine septembra do polovine oktobra kada pristiže krajem decembra do polovine januara. Još jednom bih naglasio činjenicu da je pored ostalih agrotehničkih mera, odabir odgovarajuće sorte za određeni period gajenja od najveće važnosti za uspešnu proizvodnju.
SETVA SALATE
Salata može da se seje u kontejnere, kocke ili u gajbice (holandeze). Optimalni uslovi koji su potrebni da se setva uspešno odvija, odnose se na temperaturu, vlažnost kao i đubrenje tokom ovog perioda.
Setva u kontejnere podrazumeva setvu svake semena posebno u jednu ćeliju kontejnera. Kod setve u kocke zemlje stavljamo po jedno semeo u kocku natopljenu vodom i zatim je prekrivamo tankim slojem peska.
Setva u gajbice je najmanje preporučljiva pošto gusto sejana salata tokom rasadničkog perioda isprepliće korenje tako da se prilikom rasađivanja korenje ošteti. Optimalna temperatura u za klijanje i nicanje je 15-180C. Zalivanje zavisi od perioda godine kada sejemo salatu. Leti i u proleće zalivamo češće 2-3 dnevno, dok za jesenju i zimsku proizvodnju zalivamo ređe 3-4 puta nedeljno. Osnovni kriterijum je da kocka ili zemlja u kontejneru nikad ne bude suva. Pored naturalnog semena, postoji i pilirano seme, kod koga je svako seme obavijeno posebnm materijalima, i sa kojim se mnogo lakše manipuliše.
Rasad se proizvodi u lejama (gusto), tresetnim kockama, jiffy pločicama ili u kontejnerima sa različitom veličinom otvora (10-40 cm).
Za setvu se koristi naturalno ili pilirano seme.
U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u proleće u mlakoj, leti u hladnoj leji.
Zemlja u leji mora biti plodna, humusom bogata i nezaražena bolestima i štetočinama.
Setvu treba obavljati u redove, sa 1-3 gr semena/m22 leje.
Mešanjem sitnog semena salate sa peskom, prekrupom itd. omogućavamo pravilniji raspored semena pri setvi. Jako gust usev treba obavezno prorediti.
Mlade biljke negovati (zalivanje, provetravanje, zaštita od bolesti i štetočina, kaljenje...) da bi se dobio kvalitetan i zdrav rasad.
Kroz mesec dana (zimi duže, leti kraće) rasad je spreman za rasađivanje.
NEGA RASADA
Proizvodnja rasada salate traje od 4- 6 nedelja u zavisnosti od doba godine i uslova. Leti, kada su visoke temperatura i salata ima obilje svetlosti, proizvodnja rasada traje kraće, negde oko 4 nedelje, dok je zimi taj period za nedelju do dve duži. Različito vreme je potrebno i ukoliko su kocke u kojima pravimo rasad različite veličine. U većim kockama rasadnički period je duži pošto biljci treba više vremena da formira korenov sistem, ali posle rasađivanja takve biljke baš zbog jačeg korena brže napreduju i nadoknađuju izgubljeno vreme tokom rasadničkog perioda.
U ovom periodu biljke traže đubriva sa povećenim procentom fosfora kao što su 15:30:15, ili 10:40:10. Ukoliko same kocke u sebi sadrže đubrivo, tada treba 1-2 puta đubriti pred sam kraj proizvodnje rasada.
Kod proizvodnje zimske salate, rasad obavezno mora proći period kaljenja, sve dužim provetravanjem i spuštanjem temperatura. U letnjoj proizvodnji rasada obavezno je senčenje.
RASAĐIVANJE
U zavisnosti od načina proizvodnje rasada, različita je i tehnika rasađivanja. Ukoliko je rasad pravljen u kockama, kocke se ulažu do 1/3 u zemlju. Ako je rasad pravljen u čašama, tada se ulaže u zemlju do 2 cm dubine. Pre rasađivanja zaliti i kocke i zemljište, a posle rasađivanja zemljište i to sa 4-5 mm vode u kojoj je rastopljeno đubrivo sa povećanim procentom fosfora.
U zavisnosti od sorte, odlučujemo se za broj biljaka na jedinicu površine. Robusnije sorte koje formiraju veću glavicu i imaju veće listove rozete, rasađuju se narazmak 25x25 ili 25x30 cm što daje broj od 14-16 biljaka po m2. Sitnije sorte se rasađuju na 20x25 cm što daje broj od 20 biljaka m2.
SETVA
Koriste se kontejneri od stiropora ili plastike sa različitom veličinom otvora (10-40cm33). Zbog malih zapremina otvora supstrat kojim se kontejneri pune mora biti fine strukture i odgovarajuće plodnosti.
Specijalnim izbijačima pred rasađivanje biljčice se vade iz otvora uz minimalno oštećenje korena.
Tresetne kocke i kontejnerske biljke prilikom rasađivanja je dovoljno do 1/3 ubaciti u zemljište.
Na taj način se smanjuju troškovi rada, a usev ne trpi posledice.
RASAĐIVANJE
Obavlja se ručno i mašinski Sorte sitnijih glavica rasađuju se gušće (20x20 cm), a krupnijih ređe (30x30 cm).
Na većim površinama sadnju obavljati u višeredne trake. Malč folije se dosta koriste i daju odlične rezultate.
Folije se postavljaju za nekoliko turnusa salate.
Da bi se taj posao pravilno odradio zemljište mora biti odlično pripremljeno. Postoji veliki izbor folija koje se koriste za nastiranje zemljišta. Najviše se koriste tamne (najčešće crne) ili crnobele, širine 1-1,4 m i debljine maksimalno do 0,025 mm.
Ukoliko se ne ispoštuje plodored, zemljište nakon rasađivanja treba obavezno zaliti Prestižom (Prestige 290- FS) ili Previkurom (Previcur 607-SL) - 3-4 litre 0,25% rastvora/m22 leje.
Proizvodnja salate u zaštićenom prostoru (tunelima) Specifičnosti ovakve proizvodnje ogledaju se u pomeranju sezone i gajenju salate i tokom zimskih meseci.
Najbolje je koristiti za pokrivanje objekta kvalitetne,višegodišnje UV folije debljine preko 0,15 mm. Folije koje imaju antikapajući efekat omogućavaju lakšu kontrolu bolesti.
Sukcesivno prispevanje salate za berbu postiže se u toku zime, bez zagrevanja objekta samo planskomsetvom i pre svega kombinacijom više folija (najčešće dve) i agrotekstila.
Pošto se proizvodnja u zaštićenom prostoru obavlja u hladnijem delu godine vegetacija salate je duža. Visoke temperature u objektu za vreme sunčanih zimskih dana (efekat staklene bašte) dovode do kondenzacije vlage i stvaranja pogodnih uslova za pojavu pojedinih bolesti.
Provetravanje objekta bi bila osnovna mera nege kojom regulišemo temperaturni režim.
ZEMLJIŠTE
Salata (posebno glavičasta) ima umerene zahteve prema zemlištu. Blago kisela ili neutralna zemlišta pH 6,5-7, polurastresita i sa malo soli, su zemljišta kakva odgovaraju salati. Teška, nestrukturna, kao i isuviše rastresita zemljišta joj ne odgovaraju.
MERE NEGE
Zbog kratke vegetacije i osetljive glavice greške u proizvodnji se teško popravljaju. Pod negom se u prvom redu podrazumevaju klimatski faktori, količina i raspored vode u toku vegetacije.
KLIMATSKI FAKTORI
Na klimatske uslove u zatvorenom prostoru možemo uticati provetravanjem ili grejanjem plastenikastaklenika. Na otvorenom zasenčivanjem i korišćenjem mikrorasprskivača.
Za proizvodnju salate treba održati temperatura na160 C, što nije ni malo lako. Salata staje sa rastom na 4-50 C, a izoženost salate mrazu donosi trajna oštećenja. Ako možemo uticati na klimu, potrebno je postići da razlika između dnevnih i noćnih temperatura ne bude veća od 100C, a ako je oblačno i manje. Leti, ako je tokom više noći temperatura preko 200 C, a dani sunčani, u zoni rasta salate pojaviće se vodena para. U takvom uslovima salata počinje da iscvetava. Postoje sorte letnjih salata koje odlično podnose ove uslove. Pošto je salata osetljiva na suvišak odnosno nedostatak vodene pare, moramo obratiti pažnju na ovu pojavu. U slučaju viška vodene pare stvoriće se povoljni uslovi za pojavu gljivičnih oboljenja i unutrašnji listovi će se sušiti, dok će se u odsutvu vodene pare sušiti spoljni listovi. Optimum vodom zasićenog vazduha je 70%.
Letnju proizvodnju odlikuju neke specifičnosti:
Zbog brze smene useva (30 dana) poželjno je proizvodnju obavljati na malč foliji. Koristiti malč folije najbolje sa gornje strane bele, a sa donje tamne (crne).
Proizvodnju rasada prilagoditi brzini promene useva
Koristiti sorte tolerantne na iscvetavanje
Postaviti u usevu mikroorošivače za hlađenje biljaka (u suprotnom dolazi do iscvetavanja)
Hlađenje vršiti nekoliko puta u toku dana u trajanju od 5 do 15 minuta
Zalivanje se može vršiti mikroorošivačima, ili još bolje sistemom kap po kap.
Kao i većina lisnatog povrća i salata na veće doze azota reaguje njegovom akumulacijom u listovima.
Da ne bi došlo do štetnih uticaja na čoveka potrebno je pravilno dozirati mineralna hraniva u proizvodnji salate.
Specijalna, vodotopiva hraniva primenjivati po preporučenoj recepturi samo za zemljište poznatog hemijskog sastava.
Hemijska analiza zemljišta treba da bude obavezna mera koja će stručnom licu omogućiti pravilno doziranje hraniva.
Klasično đubrenje na srednje obezbeđenom zemljištu:
PRED SADNJU 50-80g/m22
N P K 8:16:24 ili 10:20:30
Prihranjivanje
10-15 dana POSLE SADNJE
KAN 10-15g/m22
10-15 dana POSLE PRVOG PRIHRANJIVANJA(samo ako je usev slab)
NAVODNJAVANJE
Ukoliko se salata proizvodi na otvorenom polju tokom proleća i leta, navodnjavanje vršimo rasprskivačima. Ovo s toga što rasprskivači ne samo što prokvašavaju zemljište na dubini od 20-30 cm, gde se nalazi koren salate, već stvaraju i povoljnu mikroklimu u vrelim letnjim danima.
Navodnjavanje salate u zatvorenom prostoru najčešče se obavlja sistemima „kap po kap“, koji su pogodni jer se pored zalivanja vrši i prihrana. Mikrorasprskivači u zatvorenom prostoru služe da se njima koriguje vazdušna vlaga, koja u najvećem delu vegetacije salate treba da iznosi 70%.
KORIŠĆENJE MALČ FOLIJA
* Sprečava zemljišne patogene (usporava zarazu).
* Održava zemljište čisto od korova.
* Pod folijom se čuva vlaga (kap po kap), i time voda ne dolazi u kontakt sa biljkom.
* Biljka je čistija.
ĐUBRENJE
Zbog kratke vegetacije, salata traži intenzivno đubrenje u prvom delu vegetacije, do faze formiranja glavice.
Kao što je već pomenuto, tokom rasađivanja, đubri se sa formulacijama sa povećanim procentom fosfora radi boljeg ukorenjavanja. Tokom vegetacije, vrši se đubrenje azotnim đubrivima.
SIMPTOMI NEDOSTATKA HRANLJIVIH ELEMENATA
Simptomi nedostatka, kao i fiziološke promene na biljci često izazivaju nedoumicu kod proizvođača, pošto liče na simptome bolesti. U tome je značaj prepoznavanja ovih simptoma kao i način na koji se mogu ukloniti i nastaviti sa uspešnom proizvodnjom.
Azot
U slućaju nedostatka azota donji listovi žute od ruba ka unutrašnjosti, i to cela površina lista i lisna masa i nervatura. Ovaj problem rešavamo tretiranjem azotnim đubrivom u nitratnom obliku.
Kalijum
Nedostatak kalijiuma, je sličan kao nedostatak azota, samo što u slučaju kalijiuma nervatura ostaje zelena. Biljke tretirati KNO3 u koncentraciji od 0,2 %
Fosfor
Kada biljci nedostaje fosfor, biljka potamni, a kasnije prelazi u crvenu. Simptomi su najuočljiviji na donjem lišću. Ne mora biti samo u pitanju nedostatak fosfora, nego i hladno vreme kada koren sporije usvaja ovaj element. Ukoliko u zemljištu imamo dovoljno fosfora dovoljno je dogrevanje, a u slučaju nedostataka, obavezno dodati fosforno đubrivo.
Magnezijum
Nedostatak Mg liči na nedostatak K ali prostor između nerava ne žuti nego je više narandžasto-crvenkaste boje. Simptomi nestaju tretiranjem MgNO3 folijarno.
Kalcijum
Nedostatak se prvo primećuje na unutrašnjim listovima pa se širi na spoljne. Do ove pojave ne dolazi samo usled nedostatka kalcijuma u biljkama, nego i usled njegove slabe pokretljivosti u biljci. Pojava je uočljiva na mlađim listovima pošto kalcijum ima više u starijim, spoljnim listovima. Jedan od razloga za ovu pojavu je i nedostatak zemljišne i suvišak vazdušne vlage, zbog čega nema transpiracije i pokretljivosti kalcijuma.
Takođe i prisustvo kalijuma doprinosi ovoj pojavi, pošto su Ca i K antagonisti. Problem možemo rešiti folijarnim prihranjivanjem CaNO3.
FIZIOLOŠKE PROMENE NA SALATI
Ponekad dolazi do pojave da se lisne drške suše po krajevima i poprimaju mrku boju. Simptom kreće od starijih, donjih listova i prelazi na mlađe. Do ove pojave dolazi kada naglo dođe sunčano vreme posle oblačnog, a u uslovima povećane vlažnosti. Suština je da dolazi do povećanja temperature i vlažnosti, a biljka ne može da transpiriše, otuda pojava mrke boje.
Ova pojava se može javiti u bilo kom periodu gajenja, a može se preduprediti učestalijim zalivanjima sa manjim zalivnim normama. Rubovi unutrašnjih listova pocrne i postanu sluzavi, a ponekad cela biljka pocrni. Ovakve promene na biljci nastaju kada je biljka duže vreme nedovoljno osvetljena (oblačno vreme, prljava folija), a prisutno je dosta vodene pare. Provetravenje i po potrebi grejanje plastenika reševa ovaj problem.
Pojava cvetne grane
Najčešći razlog za pojavu iscvetavanja je gajenje neadekvatne sorte u i to posebno u letnjem priodu.
