Proizvodnja brokole

Pupoljčenje

Fiziološki poremećaj cvetanja nastaje usled uticaja niskih temperatura. Dolazi do preranog formiranja manjih cvetnih ruža. Biljke brokole su osetljive na uslove gajenja. Bilo kakvi uslovi, koji uslovljavaju duži prekid ili ograničenje vegetativnog rasta u ranijim fazama razvoja biljke, mogu izazvati početak razvoja pupoljaka.

Do ovog dolazi ako su biljke u rasadu gajene na temperaturi ispod 100C a takoðe su izložene periodama hladnog vremena (0-100C). Nedostatak azota ili drugog mineralnog elementa, kao i zakorovljenost, ili napad štetočina ili bolesti, koji utiču na usporavanje rasta mogu na drugoj strani da izazovu ovo tzv. pupoljčenje. Ovoj pojavi su pre svega izložene starije i razvijenije biljke, nego mlade i brzo rastuće. Nerazvijene biljke izložene vodenim stresovima odmah posle rasaðivanja su takoðe izložene mogućnosti pupoljčenja.

Na sprečavanja ove pojave utičemo regulisanjem ujednačenog rasta biljaka u toku rasadničkog perioda, dalje odreðivanjem mladih i zdravih biljaka koje još nisu počele formiranje ruže. Dalje stavljanje ovih biljaka u odgovarajuće uslove gajenja radi izbegavanja stresova, kao i održavanje dobrog rasta mladih biljaka nedelju - dve posle rasaðivanja.

Brokola zahteva plodna zemljišta sa visokim sadržajem organske materije, srednje teška i plodna. Pogodna zemljišta za proizvodnju brokole su plodna, dobro drenažna, sa teksturom od peskovito ilovite do glinovito ilovite. Brokola je brzo rastuća kultura, zbog čega se ðubrenje i odabir zemljišta mora zasnivati na hemijskoj analizi zemljišta. Ova analiza se radi nekoliko meseci pre setve, i njome se još utvrðuje izmeðu ostalog i kiselost zemljišta.

Kod gajenja brokole ovo je značajna mera, zbog toga što optimalni prinosi, kao i usvajanje hranivih materija iz zemlje se odvijaju na zemljištima sa pH vrednošću 6.0-6.5. Ukoliko bi analize pokazale povećanu kiselost zemljišta, neophodno je unošenje kreča, radi neutralisanja ili smanjenja kiselosti, najmanje tri meseca pre setve (kreč, pre svega hidratnog oblika, se može upotrebiti pri povećanju pH vrednosti). Ipak treba imati na umu da je mnogo teže smanjiti vrednost pH nego je povećati, zbog čega treba biti jako obazriv pri regulaciji pH vrednosti sa unošenjem kreča, (tab. 1).

Optimalna vrednost pH je izmeðu 5.7-6.5. Ovaj podatak je dosta važan jer u ovoj granici pH vrednosti je rizik od pojave bolesti korena sveden na minimum (minimiziraju pojavu kile kupusa), a na drugoj strani je omogućena maksimalna iskorišćenost mineralnih hraniva. Vrednost pH sve do 7.5 je tolerantna za gajenje brokole, iako se najbolji prinosi ostvaruju na vrednostima pH 6.0 - 6.5. Kod brokole treba napomenuti da je ova kultura manje osetljiva na prisustvo veće koncentracije rastvorenih soli u zemljištu, od recimo lubenica, kukuruza šećerca, salate, paprike, luka i mrkve. Treba izbegavati teška, i tvrda zemljišta kao i laka i peskovita. Poštovanje plodoreda je neophodno iz više razloga, a najviše zbog lakšeg kontrolisanja pojave bolesti, štetočina, i korova. Ukoliko je predkultura žitarica, neophodno je posle kombajniranja a pre zaoravanja, razbaciti azotno djubrivo, u količini 50-60 kg/ha. Ovo ðubrivo će pripomoći lakšoj razgradnji biljnih ostataka i stvaranju humusa. Kod zemljišta sa većim sadržajem organske materije, nema potrebe za povećavanjem vrednosti pH. Biljke brokole imaju plitak korenov sistem koji zahteva dosta pristupačnih hraniva, izmeðu ostalog i bora. Zahtevi brokole za vodom su kao kod ostalih kupusnjača. Zahtevi za vodom su na nivou 75-80% PVK. Kritični period je od deset dana i tri nedelje pre sazrevanja. Za brokolu je u proseku dovoljno 3-4 mm vode tokom nedelje. Zbog plitkog korenovog sistema, brokola je osetljiva i na kretanje vlage u zemljištu. Bez dovoljno vlage korenov sistem slabije usvaja i ostale mineralne materije neophodne za formiranje prinosa. Za svoj razvoj brokola zahteva ravnomerno snabdevanje vodom.

Biljka brokole spremna za rasaðivanje

AGROTEHNIKA BROKOLE

PLODORED. Brokola dolazi na prvo mesto u plodoredu. S obzirom da obrazuje veliku vegetativnu masu, veoma dobro usvajaja hraniva iz organskih ðubriva te se uspešno gaji pri ðubrenju stajnjakom. Za proizvodnju brokole, dobre predkulture su mahunjače, krastavac, mladi krompir, trave, a za proizvodnju kasne brokole i strna žita. Brokolu ne treba gajiti na istom mestu bar tri godine a pri pojavi bolesti bar 4-5 godine. Smanjenje prinosa pri gajenju u monokulturi je usled širenje oboljenja i pojave štetočina, čiji izvor širenja je zemljište. S obzirom na uslove uspevanja i dužinu vegetacije, brokola je značajna kultura u intenzivnom povrtarskom plodoredu. Tako posle ranog načina gajenja ove kulture može se, u zavisnosti od regiona proizvodnje, gajiti veći broj povrtarskih vrsta. Kasne sorte brokole predstavljaju drugu kulturu u povrtarskom ili kombinovanom ratarskopovrtarskom plodoredu. Ukoliko se gaje u intenzivnom plodoredu, ili samo sa jednom godinom razmaka u medjusobnom gajenju, obavezno je unošenje i zaoravanje stajskog djubriva.

Obrada zemljišta predstavlja jednu od osnova za uspešnu proizvodnju brokole. Osnovna obrada zemljišta izvodi se u jesen a način obrade zavisi od predkulture. Brokola iziskuju dobro pripremljeno zemljište. Ako se gaji kao rani usev, traži duboko zimsko oranje (oko 30 cm), koje se na 10-15 dana pre rasaðivanja usitni i poravna (tanjiranje i drljanje). Obrada zemljišta pred sadnju ili setvu ima za cilj stvaranje rastresite strukture zemljišta u sloju od 10- 12 cm, pogodne za nicanje i dobro ukorenjavanje rasaðenih biljaka. Pre toga treba rasturiti odgovarajuće količine mineralnih ðubriva i to po celoj površini. S obzirom na različite termine proizvodnje, ova obrada može biti rana-prolećna, obavlja se neposredno pred sadnju rane brokole i letnja obrada zemljišta, koja se obavlja za proizvodnju kasne brokole. Letnja obrada se sastoji iz plitkog letnjeg oranja i istovremenog kultiviranja, odnosno površinske pripreme zemljišta. Brokola za kasnu proizvodnju obično dolaze kao drugi usev, posle vrsta koje rano oslobaðaju zemljište (grašak, rani krompir, spanać, ječam). U tom slučaju posle uklanjanja predkulture, zemljište se priprema. Ore se plitko (15-20 cm), što doprinosi čuvanju vlage koja se nalazi u dubljim slojevima zemljišta. Dubina oranja ne sme biti veća od 20-25 cm. Posebno se mora obratiti pažnja na površinsku pripremu parcele, jer se brokola rasadjuju i ne bi trebalo da se na površini zemlje nalaze grudve, koje ometaju pravilno rasadjivanje, a mogu i oštetiti rasad. Ukoliko je zemljište tokom letnje pripreme suvo, treba ga zaliti da bi se lakše i bolje pripremilo. Poorano zemljište se odmah tanjira i drlja radi sitnjenja i ravnanja. Površinska pri-prema je na dubinu 10- 12 santimetara. Važno je da se to uradi dok je zemljište vlažno i rastresito. Ovu obradu treba izvršiti odmah posle žetve (berbe) prethodnog useva. Tako se sprečava jako isušivanje zemljišta, kao i stvaranje snažne pokorice. Najbolje je da se berba preduseva i oranje za naknadnu kulturu obave istog dana. Zemljište mora biti dobro pripremljeno i dovoljno vlažno.

Ðubrenje

Jedna tona brokole utroši 11 kg N, 3.3 kg P205 i 8.8 kg K20. Brokola za svoj razvoj zahteva veću količinu bora. Nedostatak bora prouzrokuje, crnjenje i šupljikavost stabla, a sami pupoljci su manji. Ukupna količina fosfora je oko 60-280 kg P205 po hektaru. Ukupna količina azota po hektaru se kreće od 112-230 kg.

Biljke brokole tokom vegetacione sezone usvoje od 150-280 kg N/ha. Meðutim, dešava se da pojedini proizvoðači ðubre i sa većim količinama ovog elementa (čak do 400 kg/ha). Ruže brokole od ukupne količine usvojenog azota utroše 10-40%. Prvih 40 dana vegetacije, brokola usvaja jako malo azota. 90% azota se usvaja 30-50 dana pre berbe. Uzevši ovo u obzir, vidimo da brokola izuzetno mnogo koristi i usvaja azot u formiranju prinosa.

Nedostatak bora

Nedostatak kalijuma

U plodoredu dolazi na prvo mesto, jer povoljno reaguje na unošenje organske materije – stajnjaka. Pod osnovnu obradu unosi se – zaorava 30- 50 tona stajnjaka po hektaru, oko 500- 800 kilograma NPK ðubriva kombinacije 8:16:24, a pred sadnju 150-200 kilograma URE-e. Preostala količina azota 100-150 kilograma KAN-a po hektaru, unosi se dve-tri nedelje posle sadnje, u prihrani.

Kod ðubrenja azotnim ðubrivima u obzir se mora uzeti i količina navodnjavanja, da se azot ne bi isplavio u dublje, manje pristupne slojeve zemlje. Jednu trećinu mineralnih ðubriva unosimo u zemljište u proleće, dok ostale dve trećine rasporeðujemo nakon rasaðivanja. I to jednu trećinu unosimo 3-4 nedelje posle rasaðiavanja a preostalu količinu nakon tri nedelje. Rasporeðivanje mineralnih ðubriva tokom cele vegetacione sezone brokole je neophodno iz razloga što brokola ima slabije razvijen i plitak korenov sistem, zbog čega mora imati lako pristupačne mineralne materije u neposrednoj blizini korena.

GAJENJE BROKOLE

Brokola se gaji kao rani, zatim kao srednjerani, odnosno srednjekasni usev, mada najbolje uspeva kao kasni jesenji – iz postrne proizvodnje. Znatno kraće je vegetacije od karfiola, te kada se sadi početkom jula kao drugi usev, za berbu pristiže u avgustu, septembru i oktobru. U mediteranskom području se može gajiti i kao zimski usev. Temperaturni stres, obilno ðubrenje azotom i obilno zalivanje mogu izazvati pojave fizioloških oboljenja šupljeg stabla i smeðe cvasti. Takoðe se gaji najčešće preko rasada kao i ostale kupusnjače.

Proizvodnja brokole najčešće se odvija preko rasada, mada može i direktnom setvom semena na stalno mesto. Zbog otežane zaštite u početnim fazama rasta i razvića, ovaj drugi način se, meðutim, znatno manje primenjuje. Preporučuje se kontejnerska proizvodnja rasada. Ovakva proizvodnja zahteva maksimalna ulaganja i negu rasada. Posebno zalivanje, zaštitu, kao i temperaturne uslove. Biljke ovako proizvedene imaju bolje razvijen korenov sistem. U fazi rasada, ako su biljke izložene niskim temperaturama, može doći do jarovizacije i do prevremenog izbacivanja cvetnog stabla. Proizvodnja rasada obično traje pet nedelja.

U fazi dobro razvijenog rasada biljke se rasaðuju ručno ili mašinski – sadilicama, na razmak izmeðu redova 60 i u redu 40-50 santimetara. Sadnju u stopu treba da prati navodnjavanje, što omogućuje brzo i uspešno ukorenjavanje rasada. Dobro je da se sadnja obavi u vlažno zemljište, posle kiše – po oblačnom vremenu, ili da se zemljište pre sadnje zalije. Nekoliko dana posle rasaðivanja konroliše se stanje useva i ako nedostaje više od 10 odsto biljaka prazna mesta se popunjavaju, (sl.5). U toku proizvodnje sprovode se redovne mere nege, zaštite od bolesti i štetočina.

U cilju uništavanja korova i stvaranja povoljnog vodno-vazdušnog režima-razbijanje pokorice, primenjuje se meðuredno kultiviranje. Prvo se izvodi tri-pet dana posle sadnje, a sledeća posle svakog navodnjavanja. Meðuredna obrada izvodi se sve dok se ne sklope redovi. Na manjim površinama brokola može i da se ogrće radi formiranja adventivnih korenova. Korovi u usevu brokole, pored kultiviranja i okopavanja, mogu da se suzbijaju herbicidima, i to “treflanom” – 1,5-dva kilograma po hektaru, ili “devrinolom” – dva-četiri kilograma pre sadnje, uz inkorporaciju, ili “lasostompom” – četiri – pet kilograma po hehtaru pre rasaðivanja.

Oštećenja na listu brokole

Sekundarne cvasti - ruže

Pored korova, obavezna je zaštita posebno od štetočina – buvača, lisnih vaši, lisne i ozime sovice. Od preparata mogu da se koriste “karbaril”, “zolone” 0,15 %, “decis” 0,05 % itd. Berba počinje kada su cvasti u prečniku 10-20 santimetara, mase 300- 500 grama. Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje – svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova. Tada brokola više nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta. Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja. Osim toga, vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u ureðajima za rashlaðivanje, a duže zamrznuta. Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne ili bočne vezuju u vezice. Berba može da bude jednokratna-za industrijsku preradu, ili višekratna – svaki dan, ili dva tri puta nedeljno. Prinosi se kreću od 15 do 30 tona primarnih i od 0,5 do tri tone sekundarnih cvasti po hektaru, (sl.7).

U pogledu morfoloških oznaka i zahteva za uslovima uspevanja brokola je vrlo slična karfiolu. Razlikuje se po visini stabla, izgledu listova lisne rozete i boji cvasti. Stablo je visine 50- 100 santimetara, sa spiralno rasporeðenim listovima lisne rozete (30- 80 listova), koji su izduženog oblika, u osnovi manje ili više usečeni zavisino od sorte. U celini biljka je robustnija, a na vrhu izduženog stabla obrazuje se cvast ili ruža. Cvast je rastresitija od cvasti karfiola, mase 300-800 grama. Sastavljena je od mnogobrojnih razraslih mesnatih cvetnih drški, svetlo do tamno zelene boje. Cvast pojedinih sorti može da bude sa značajnim prisustvom antocijana – ljubičaste boje. Iz pazuha vršnih listova po ubiranju primarne cvasti razvija se najčešće jedna do tri sekundarne cvasti, zavisno od sorte, a može i do 15 cvasti sastavljenih od po jedne razrasle mesnate cvetne drške – znatno sitnije od primarne cvasti. Generativni organi prorastaju u drugoj godini života po prolasku stadijuma jarovizacije, a u nepovoljnim uslovima mogu da se pojave i u prvoj godini.

Centralna ruža se može ubirati kad je čvrsta i kompaktna, bez otvorenih cvetova. To je otprilike 60-100 dana od rasaðivanja. Ružu sečemo sa držkom, najmanje 12 cm dugačkom. Nesmemo dozvoliti da držka postane tvrda i drvenasta. Nakon rezidbe centralne ruže, sa razvojem počinju bočni izdanci. Ovi mali bočni izdanci, kasnije male ruže, se seku svaka 2-4 dana. Ovako sa period berbe brokole može produžiti na 40- 80 dana, u zavisnosti od klimatskih uslova, kondicije biljke, kao i lokaliteta. Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje, svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova. Tada brokola više nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta. Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja. Osim toga vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u ureðajima za rashlaðivanje, a duže zamrznuta. Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne, ili bočne vezuju u vezice. Berba može da bude jednokratna za industrijsku preradu, ili višekratna, svaki dan, ili dva tri puta nedeljno. Prinosi se kreću od 15 do 30 tona primarnih i do 0.5 do tri tone sekundarnih cvasti po hektaru. Prolećni tip brokole beremo isključivo u jutarnjim satima, da bi smo izbegli uvenuće.

Ukoliko se ruže brokole ne uberu na vreme, mnoge biljke procvetaju u prvoj godini života.

SUZBIJANJE KOROVA U PROIZVODNJI BROKOLE

Način gajenja i agroekološki uslovi omogućuju masovnu pojavu korova u usevu brokole. Brokola se gaji uz primenu intenzivnih agrotehničkih mera i velikog učešća ljudskog rada. Osnovni način proizvodnje karfiola i brokole je proizvodnja iz rasada. Ovaj način proizvodnje je moguć uz intenzivnu agrotehniku, gde je prisutno obilno ðubrenje organskim i mineralnim ðubrivima, često navodnjavanje i meðuredna obrada. Kao rezultat primene ovih mera javlja se korovska flora čiji predstavnici imaju visoke zahteve za vodom i hranivima. Suzbijanje korova ima veliki značaj u početku vegetacije, jer zbog konkurentskih odnosa za životni prostor, hraniva i vodu korovi utiču na smanjenje prinosa. Pri izboru herbicida, pored drugih relevantnih faktora, moramo uzeti u obzir kratak vegetacioni period koji zahteva primenu manje perzistentnih herbicida.

Ispitivani herbicidi i njihove kombinacije efikasno deluju na jednogodišnje korovske vrste, osim preparata Mesoranil WP 50. Ostale kombinacije imaju punu opravdanost primene u širokoj praksi, osim povećane doze preparata Goal, čija primena nema ekonomsku opravdanost. Ovi preparati na deluju na višegodišnje korove. U slučaju pojave višegodišnjih travnih korovskih vrsta (napr. Sorghum halepense), treba dodati antigraminarnu komponentu, (tab. 2).

Pošto brokola brzo niče, moguća je i primena totalnih herbicida (Gramokson) pre nicanja rasada, a posle nicanja korova. Meðutim prethodnom ranijom pripremom zemljišta, a po potrebi i zalivanjem, moguće je izazvati brzo nicanje korova a potom i njihovo suzbijanje mehaničkim putem, tj. plićom obradom do 5 cm dubine. Ukoliko je obrada dublja, izbacuje se seme korova u plići sloj iz kojeg većina korovskih biljaka niče.

S obzirom na to da je reč o manjim površinama, prskanja se obično izvode leðnom prskalicom, pa je potrebno posvetiti veću pažnju tačnom doziranju herbicida, što se postiže radom sa rasprskivačima, koji daju lepezast mlaz. Mogućnosti za suzbijanje korova su sledeće:

Pre setve, unošenjem u zemljište “Devrinol 45-F” u količini 30-40 ml/100 m2. Unošenje u zemljište ovog herbicida moguće je postići obilnijim zalivanjem posle primene, ili setvospremiranjem. “Treflan”, “Župilan” i drugi na bazi Trifluralina u količini 10-15 ml/100 m2 unošenjem na dubinu 5-8 cm, (lakom tanjiračom ili setvospremačom).

Posle nicanja rasada i korova “Starane 250”, “Tomigan” 5-8 ml/100m2. Uz manja prolazna oštećenja suzbija većinu širokolisnih korovskih vrsta.

Za suzbijanje muharika, divljeg sirka, samonikle pšenice i ječma postoji širok izbor preparata: “Focus ultra”, “Fusilade super”, “Gallant super”, “Select super”, “Targa super”, “Leopard 5-EC”, “Agil 100-EC”, “Furore super” (ne za samoniklu pšenicu i ječam) i to u koncentraciji 0,5-1,0%, tj. 50-100 ml na 10 litara vode.

Suzbijanje korova u polju Pre sadnje, unošenjem u zemljište “Devrinol 45-F” 2,5-4,0 l/ha. Obilnije navodnjavanje posle primene zamenjuje plitko unošenje ovog herbicida u zemljište. Strna žita, kukuruz, sirak, salata, šećerna repa, cvekla mogu se gajiti godinu dana posle primene. Karenca je 70 dana.

Preparati na bazi trifluralina (“Treflan- EC”, “Župilan” i dr. 1,5-2,5 l/ha). Potrebno ih je uneti na 5-10 cm odmah po tretiranju. Karenca je 91 dan. Ozimu pšenicu i ječam ne treba sejati posle primene ovih preparata u leto.

Pre sadnje, bez unošenja u zemljište “Goal”, “Savagol”, “Galigan”.

Preporučene količine su 2-3 l/ha, mada i polovičnom dozom može da se suzbije većina širokolisnih korovskih vrsta. Treba nastojati da se što manje remeti površinski sloj zemljišta na kojem je obrazovan herbicidni sloj. U kombinaciji sa nekim od preparata na bazi pendimetalina proširuje mu se spekar delovanja na korove (“Goal” 1,0 l/ha + “Stomp 330-E”). Karenca je 42 dana. “Stomp 330-E”, “Agrostom 330- EC”, “Vetpen 330-E” 4-5 l/ha. Karenca je 63 dana. Treba imati u vidu da se pšenica i ječam mogu sejati posle 4 meseca, a šećerna repa, cvekla i spanać tek 12 meseci posle primene.

Posle rasaðivanja, pre nicanja ili u samom nicanju korova “Butisan S” (metazahlor 50 gr/1) 1,5-2,5 l/ha. Vrlo je pogodan herbicid, ali ga kod nas nema u prometu. Suzbija štir (Amaranthus retroflexus), pepeljugu (Chenopodium album), galinsogu (Galinsoga parviflora), hoću-neću (Capsela bursa-pastoris), kamilicu (Matricaria chamomilla). Za dobro delovanje veoma je važno da u vreme primene zemljište bude dovoljno vlažno. Salata, mrkva, paštrnak mogu da se seju 5 meseci posle njegove primene.

Posle rasaðivanja, protiv izniklih korova “Fusilade super” 1,5-2,0 l/ha, “Fusilade forte” 0,8-1,3 l/ha. Koristi se protiv divljeg sirka, muharika i samonikle pšenice i ječma. Karenca je 42 dana.

U drugim zemljama koristi se i “Focus ultra”, “Agil 100-E”, “Gallant super”.

“Lontrel 100” 0,8-1,2 l/ha. Preporučujemo ga samo za tretiranja ponegde, zbog ograničenja gajenja narednih kultura. U navedenoj višoj dozi suzbija palamidu (Cirsium arvense) u fazi rozete.

BERBA BROKOLE

Berba počinje kada su cvasti u prečniku 10-20 cm, mase 300-500 grama.

Centralna ruža se može ubirati kad je čvrsta i kompaktna, bez otvorenih cvetova. To je otprilike 60-100 dana od rasaðivanja.

Ružu sečemo sa držkom, najmanje 12 cm dugačkom. Ne smemo dozvoliti da držka postane tvrda i drvenasta.

Nakon rezidbe centralne ruže, sa razvojem počinju bočni izdanci.

Ovi mali bočni izdanci, kasnije male ruže, se seku svaka 2-4 dana.

Ovako sa period berbe brokole može produžiti na 40-80 dana, u zavisnosti od klimatskih uslova, kondicije biljke, kao i lokaliteta.

U hladnijim regionima berba obično traje u 4-7 dnevnom intervalu, da bi se izbeglo prezrevanje ruže. U toplijim regionima, ovaj period traje 2 do 5 dana. Ukoliko gajenje brokole ide po svim principima agrotehnike, period berba treba da obezbedi minimalno 2-3 ekonomski isplative berbe ruža.

Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje, svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova.

Tada brokola više nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta.

Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja. Osim toga vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u ureðajima za rashlaðivanje, a duže zamrznuta. Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne, ili bočne vezuju u vezice. Berbe može da bude jednokratna za industrijsku preradu, ili višekratna, svaki dan, ili dva tri puta nedeljno. Prinosi se kreću od 15 do 30 tona primarnih i do 0.5 do tri tone sekundarnih cvasti po hektaru.

Prolećni tip brokolija beremo isključivo u jutarnjim satima, da bi smo izbeli uvenuće.

Ukoliko se ruže brokole ne uberu na vreme, mnoge biljke procvetaju u prvoj godini života.

Prinos brokole kao i veličina ruža su uslovljeni razmakom sadnje na jednoj strani i gustinom sadnje na drugoj strani. Povećanje broja biljaka na gajenoj površini povećava prinos, ali zato smanjuje veličinu i masu ruže.

ČUVANJE BROKOLE

Brokola ima vrlo kratak period čuvanja. Ruže brokole ako su vrlo zbijene i kompaktne, pokazuju simptone žutila cvetnih drški. Zato je neophodno da se brokola rashladi do blizu 00C, što je pre moguće nakon berbe. Razvoj cvetića u cvasti može naglo da umanji kvalitet (spoljašnji izgled i ukus). Cvast se reže kada dobije tamnozelenu boju i ne sme biti previše zrela. Brokola kao i kukuruz šećerac ima najveći intenzitet disanja od svog povrća.

Brokola mora biti obraðena odmah po branju da ne bi izgubila na kvalitetu. Prevelike cvasti se seku ili se zamrzavaju sa manjim bočnim cvastima. Tom prilikom odstranjuje se deo stabla i tada može ostati samo stablo dužine od 10-15 cm. Posle pranja, brokola se blanšira 3 do 5 minuta, da bi se uništila katalaza i peroksidaza. Posle toga brokola se hladi na 10 do 150C da bi se očuvali boja i ukus a zatim se upakovana zamrzne na -200C.

Brzo hlaðenje; Vrlo je važno da temperatura bude smanjena na 00C neposredno nakon berbe. Forsirano vazdušno hlaðenje ili hidro hlaðenje upotrebljavaju se u ove svrhe. Prepokrivanje ledom tokom transporta daje takoðe dobre rezultate, i vrlo često se primenjuje.

Dužina čuvanja: Ako je brokola brzo rashlaðena i čuvana na 00C pri visokoj relativnoj vlažnosti, životni vek se može produžiti na 10-14 dana. Uopšteno, brokola ima vrlo kratak period čuvanja, obično kraći od jedne nedelje.

Tačka smrzavanja: 0,60C

Modifikovana atmosfera: Brokola može dobro da se čuva u modifikovanoj atmosferi. Ugljen dioksid sa koncentracijom od 5-20% dovodi do učuvanja zelene boje, nežnosti tkiva i redukovanja bolesti. Neposrednim zadevanjem rastegljivom (x-tend) folijom ili PE-vrećicama možemo uticati na povećanje ugljen dioksida i menjanje atmosfere, što dovodi do povećanja dužine čuvanja.

Osloboðena tolota disanjem je visoka (Wati/tona) i na odreðenim temperaturama iznosi Poremećaji tokom čuvanja:

Ozlede niskim temperaturama; se dešavaju na oko –0,60C. Mlade cvasti u središnjim delovima »ruže« su najosetljivije na smrzavanje, i nastanku promene boje (zatamljena-browing) nakon topljenja.

Bolesti: Najčešće oboljenje koje se javlja tokom čuvanja brokole je Erwinia spp. Čuvanjem na hladnom se umanjuju procesi bolesti. Niža relativna vlažnost od 90% na preporučljivim temperaturama umanjuje nastanak bolesti.

Čuvanje u kući: Brokola se čuva u frižideru prepokrivena plastičnom folijom i treba je konzumirati brzo.

Zamrznuto kupusno povrće čuva se na temperaturama od 12 do 230C. Na temperaturi od 120C, brokola može da stoji od 6 do 8 meseci. Pri temperaturi od 230C, brokola je upotrebljiva više od 24 meseca.

SORTIMENT BROKOLE

Na teritoriji Srbije i Crne gore su od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (završno sa 2005 godinom) za gajenje odobrene sledeće sorte i hibridi:

Corvet, Cruiser, Citation, Skiff, Monopoly, Marathon.

MONOPOLYF1 (Syngenta seed) – visok potencijal prinosa u kombinaciji sa ujednačenošću plodova (ruža).

Veoma se dugo održava nakon branja. Preporučujemo ga za jesenju berbu. Fina struktura cvasti koja je blago ovalna. Pogodan je za svežu upotrebu i za industrijsku preradu. Dospeva za 80 dana od rasaðivanja. Optimalan sklop 60x55 cm. Prosečna težina ruža 0.7-1.2 kg. Nakon berbe glavne cvasti možemo brati i manje cvasti sa zaperaka.

SKIFF F1 (Royal sluis) – robustan hibrid, namenje pre svega svežoj preradi ali je pogodan i za preradu. Spada u grupu srednje ranih hibrida sa kompaktnom, plavozelenom bojom cvasti. Glavna cvast se formira iznad lisne rozete, čime je u mnogome olakšana berba ovog hibrida. Formira nekoliko bočnih cvasti.

CRUISER F1 (Royal sluis) – pouzdan i prinosan, rani i robustan hibrid, namenje pre svega svežoj preradi ali je pogodan i za preradu. Spada u grupu ranih hibrida sa kompaktnom, tamnozelenom bojom cvasti. Cvast je kupastoovalnog oblika. Nije podložan šupljikavosti stabla, zbog čega može da se gaji u toplijim i suvljim uslovima. Pošto je veličina biljke ograničena, moguća je i gušća sadnja ovog hibrida.

CORVET F1 (Royal sluis) – spada u grupu srednje kasnih hibrida, pogodan za većinu agroklimatskih uslova, mada mu više odgovaraju hladniji uslovi. Pogodan je kako za svežu potrošnju, tako i za industriju. Ima takoðe mogućnost da formira nekoliko bočnih izdanaka posle odstranjivanja centralne cvasti. Glavna cvast je kupastog oblika, tamno zelene boje. Biljke su srednje veličine, te im odgovara gušći sklop.

Prodaje se seosko imanje, selo Svilojevo, 5 km od Apatina, 2 km od banje Junaković, 20 km od Hrvatske granice, 60 km od Madjarske granice. Pola kuce je stara gradnja, potpuno renovirano. Druga polovina je nova gradnja,delimicno nedovršena. Uz kuću idu štale, svinjci, ambari, pušnica, podrum i pola hektara okućnice. Idealno za onog ko zeli da zivi na selu ili želi da se bavi seoskim turizmom.

BASF - hemijska industrija

HRANA PRODUKT

FUNGI CONTACT – je najveći   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa pečurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaćeni svi aspekti (uzgajivači, otkupljivači, preradjivači, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa pečurkama ( divlje pečurke, gajene pečurke, tartufi, medicinske pečurke, oprema, micelijum, kompost...) .

CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...