Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD KUCNI LJUBIMCI - Oglasi, adresar, tekstovi, zanimljivosti ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
SAVETI VETERINARSKOG ZAVODA ZEMUN
  Saveti veterinarskog zavoda ZEMUN NOVO    Vidi savete
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22992
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:21096
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:752
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:194
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik
 •  [svi tekstovi]

ENDIVIJA

ENDIVIJA

Divlja vrsta Cicborium pumilum Jacq., od koje je nastala endivija, raširena je u Sredozemlju i južnoj Aziji. Stari Egipćani, Grci i Rimljani vrlo je rano koriste kao povrće. Po srednjoj i severnoj Evropi širi se od 13 do 16 veka, ali i sada , najviše je rasprostranjena u južnoj Evropi. Uzgajaju se dva osnovna varijeteta: Cicborium endivia var. latifolium, koji ima rozetu širokih glatkih listova s izrazitim srednjim rebrom, i Cicborium endivia var. crispum, kudrava endivija, naboranih, duboko urezanih i nazubljenih listova.

Hranljiva i zdravstvena vrednost

Endivija se najviše koristi sveža kao salata i u tome je njena najveća vrednost. U severnoj Evropi koristi se i kuvana, kao prilog jelu. Od salate se razlikuje po svojoj gorkoj komponenti, koju najvećim delom čini intibin, a upravo taj sastojak otvara apetit. Po sadržaju nekih minerala i vitamina bogatija je od salate, ali to se odnosi na zelene listove rozete, a unutrašnji listovi rozete, koji su žuti i manje gorki, nešto su siromašniji. Zbog male energetske vrednosti, ceni se naročito kao dijetalna namirnica.

Zdravstvena je vrednost endivije u poboljšanju rada jetre i lučenju žuči. Korisna je i za rad srca i bubrega. Poboljšava varenje, a deluje i protiv zatvora i hemoroida.

Proizvodnja u svetu i privredna vrednost

Proizvodnja endivije najviše je zastupljena u južnoj Evropi.Klimatski uslovi pojedinih područja omogućuju gajenje na otvorenom, pa ova proizvodnja, iako nosi određeni rizik, postiže na tržištu povoljnu cenu i ekonomsku opravdanost. U kontinentalnom području najviše se gaji u okolini gradova za prodaju, krajem leta i u jesen.

Morfološka i biološka svojstva

Endivija je, u osnovi, dvogodišnja biljka, ali može biti i fakultativno jednogodišnja. Uzgaja se zbog velike rozete lišća, dok je biljka još u vegetativnoj fazi. Noviji kultivari imaju vrlo kratke internodije na skraćenoj stabljici, pa pojedina biljka može imati i više od 100 listova. Takvi listovi gusto priležu jedan na drugi i delimično se zasenjuju.

Listovi mogu biti glatki, izduženo-ovalni ili okrugli, s više ili manje valovitim celim rubovima, zelene ili žutozelene boje. Ovaj tip endivije naziva se još i eskariol. Tip kudravih kultivara ima naborane, duboko urezane i nazubljene listove, pa rozeta lišća deluje kao polukuglasta glavica. Za razliku od salate, endivija ima dubok i manje razgranat koren, ali samo ako se direktno seje na stalno mesto.

Prilikom presađivanja ne doseže dubinu (do 1.5m) kao pri direktnoj setvi. U generativnoj fazi cvetna stabiljika naraste do 1.2 m, više ili manje grana, a u pazuhu pricvetnih listova nosi cvatove glavice s jezičastim, dvopolnim cvetovima plave, svetlopurpurne ili bele boje. Plod je roška (ahenija) klinastog oblika, svetlosmeđe boje, s ostatkom papusa u obliku krunice.

Budući da ima samo jednu semenku, koristi se kao seme. U jednom gramu može biti oko 700 semenki.

Seme endivije bolje klija na svetlu. Temperature više od 25 0 C smanjuju klijanje, a to može biti razlog neujednačenog i manjkavog nicanja dobro klijavog semena. Potapanjem semena različitih kultivara kroz 16 sati na temperaturi od 15 0 C, daje bolje nicanje u mraku, a dodatno osvetljenje za vreme potapanja još je posboljšva nicanje.

Endivija je biljka blage klime. Za vegetativni rast optimalne su srednje temperature od 15 do 18 0 C, minimalna za rast je 7 0 C, a maksimalna 24 0 C. Kada je rozeta već blizu tehnološke zrelosti (berbe), minimalna temperaturea od -3 0 C može izazvati veća oštećenja lišća, a pri -6 do -7 0 C biljka sasvim izmrzne.

Za rast je najpovoljnija umerena vlaga zemljišta 60 do 80% poljskog vodnog kapaciteta i relativna vlaga vazduha oko 70%. Vrlo je osetljiva na stagnirajuću vodu u zemljištu. Jaki vetrovi, koji nose čestice zemljišta, mogu izazvati znatna oštećenja, naročito na mladim biljkama. U prolećnoj proizvodnji, ako je rasada izložena temperaturi nižoj od 10 0 C, u kasnijoj proizvodnji pri dugom danu, endivija može preći u generativnu fazu (prorasti) pre nego što razvije dobru rozetu. Ako su, u razdoblju neposredno pre berbe, visoke temperature i niska vlaga vazduha, listovi rozete ostaju tvrdi i grublji, s više gorkih supstanci nego u jesenjem razdoblju.

Zemljište, klima i proizvodna područja

Za endiviju su najprikladnija srednjeteška, ali dobro propusna, zemljišta neutralne reakcije. Manje je osetljiva na zaslanjenost zemljišta, nego salata. U područjima kontinentalne klime, za endiviju je prikladnije razdoblje od kasnog leta do sredine jeseni, da razvoj rozete, do berbe, bude u vreme blažih temperatura. Moguć je uzgoj i u prolećnom razdoblju, ako se rasada proizvede u grejanim, zaštićenim prostorima, ali takav uzgoj može biti i rizičan. Ako je posle presađivanja prohladno vreme, rasada se može vernalizovati i prevremeno procvetati, a ako u vreme pre berbe nastupe visoke temperature, strada kvalitet.

Jesenje-zimska proizvodnja najprikladnija je u toplijim područjima. Zimska berba može se planirati na lokacijama gde minimalna temperatura ne pada ispod -5 0 C. U ostalim područjima berbu treba uskladiti tako da stigne pre većih hladnoća.

Mesto u plodoredu

Endivija stabije podnosi „samu sebe“ nego salata. Uopšteno se preporučuje da se ne sadi na isto mesto 3 do 4 godine. Zbog drugačije grade korena, nakon berbe, u zemljištu ostaje više korenova sistema i u dubljim slojevima, koji posle obrade dolazi više prema površini, pa u procesu razgradnje može imati depresivno delovanje na sledeći usev. Kao i za sve druge kulture, plodoreda se treba držati prvenstveno zbog bolesti i štetočina koji se mogu preneti zemljištem.

Potreba za hranivima i đubrenje

Endivija se kod nas najčešće sadi kao drugi usev, posle kultura koje rano napuštaju zemljište (rani krompir, rane kupusnjače, grašak, boranija i dr.) koje su đubrene ogranskim đubrivima, ili ostavljaju u zemljištu zalihu azota i zaoranu organsku masu posle berbe.

To svakako treba uzeti u obzir pri određivanju đubrenja mineralnim đubrivima. Prinos endivije od 30 do 40 t/ha iznosi iz zemljišta oko 150kg N, 50kg P2O5, 250 kg K2O, 60 kg CaO i 18 kg MgO. Budući da biljka najviše hraniva troši u drugoj polovini vegetacije, a osetljiva je na visoku koncentraciju soli u zemljištu, đubriva treba primetniti, najmanje, u dva navrata. Zbog mogućnosti akumuliranja nitrata u lišću, naročito u jesenje-zimskim uslovima, s primenom azota treba biti oprezan.

Izbor kulitvara

ENDIVIJA
ENDIVIJA

Dva su osnovna tipa kultivara endivije. Širokolisna, tip eskariol, koju još zovu i tip batavija, i kudrava - frisee tip duboko urezanih, naboranih i nazubljenih listova. Kultivari tipa eskariol otporniji su na niske temperature i ostale nepovoljne uslove, pa su prikladiji za kasnu jesenju i zimsku berbu u toplijim područjjima.

Rozeta može biti otvorena ili poluuspravna, tamnozelenih ili žutozelenih spoljnih listova.

Poluuspravni tip, rozete bolje etiolira unutrašnje listove (srce) i podnosi manji razmak između biljaka u redu. Proizvođači semena nude kultivare za letnji, jesenji, zimski i prolećni uzgoj, ali to zavisi od područja i klimatskih uslova. Za prolećnu i letnju proizvodnju važno je da kultivar sporo prorasta, odnosno da je neutralan na dužinu dana. Kultivari kudravog tipa, pored vrlo guste rozete i etioliranog „srca“, imaju vrlo različito urezane, nazubljene i kovrdžave listove i bele, nežne i krhke srednje žile. Naročito su prikladni za pripremanje salata u ugostiteljstvu, jer pored interesantnog izgleda, mogu duže zadržati svežinu.

Uzgoj endivije na otvorenom

Priprema zemljišta za setvu ili sadnju jednaka je kao i za salatu. Endivija se može direktno sejati na otvoreno preciznom sejačicom. U tom slučaju, potrebno je 1,5 do 2,5 kg semena po hektaru. Taj način se retko primenjuje, jer se teško postiže ujednačeno nicanje. Mnogo se češće proizvodi iz rasade. U zavisnosti od vremena sadnje, rasada se uzgaja na otvorenim gredicama ili u zaštićenom prostoru, golog korena ili u kontejnerima s grudom supstrata. Dobra rasada mora imati najmanje 5 sasvim razvijenih listova.

U kontinentalnim područjima najraširenija je jesenja proizvodnja. Seje se od sredine jula do početka avgusta na zasencene gredice. Za 1 hektar zasada potrebno je oko 200 m2 dobro pripremljenih gredica. Uz setvu 1 kg semena može se dobiti oko 500 sadnica golog korena po m2 gredice. Do nicanje, za 5 do 7 dana, površinu gredice treba održavati vlažnom, a tako treba nastaviti sve do presađivanja, za 4 do 5 nedelja.

Rasada s grudvom supstrata bolje podnosi presađivanje u uslovima letnjih temperatura. Sadi se sredinom avgusta na gredice ili na ravnu površinu uz razmak redova 30 do 50 cm i razmak u redu 20 do 30 cm, zavisno od kultivara. Uz manji razmak biljaka u redu, poboljšava se uspravni rast i bolje beljenje srca, ali u slučaju kišne jeseni, takav zasad više strada od truljenja.

Pre sađenja, protiv korova se može koristiti herbicid na bazi trifluralina, a samo u slučaju izrazite potrebe, posle sađenja može se koristiti herbicid na bazi propyzamida. Posle sadenja, pravovremenim navodnjavanjem, mora se izbeći zastoj u rastu, a kasnije jesenje kiše obično su dovoljne za razvoj rozete. Prehranu treba sprovesti pre nego što biljke zatvore redove. Mere zaštite od štetočina jednake su kao i za salatu. U zavisnosti od vremenu sadnje i kultivaru, u kontinentalnom području endivija stiže za berbu od septembra do početka novembra.

Prolećna proizvodnja u kontinentalnom području kod nas nije uobičajena zbog već spomenutih razloga. Noviji kultivari, neutralni na dužinu dana, mogu se proizvesti iz rasade - iz zaštićenih prostora, uz temperaturu višu od 10 0 C, setvom početkom marta i sadnjom do sredine aprila. Berba se može očekivati krajem maja i u prvoj polovini juna, kada temperature nisu još jako visoke. Za takvu proizvodnju prednost bi imala brdsko-planinska područja.

Uzgaja se iz rasade golog korena, proizvedenih na gredicama, ili s grudom supstrata u kontejnerima.

ENDIVIJA
ENDIVIJA

Seje se od sredine avgusta do sredine septembra, a presađuje od sredine septembra do sredine oktobra. Kasnija sadnja moguća je samo na lokacijama gde se minimalna zimska temperatura retko spušta ispod -5 0 C. Neki proizvođači daju prednost starijoj rasadi golog korena od 5 do 8 nedelja, pa ako su na gredici preguste, pokose lišće na 5 do 7 cm iznad zemljišta. Takva rasada lakše preživi u nepovoljnim uslovima.

Način proizvodnje ne razlikuje se bitno od proizvodnje u kontinentalnom području. Navodnjavanje je, najčešće, potrebno u pripremi za sadnju i posle sadnje, a kasnije je, obično, dovoljno padavina za nesmetani rast endivije. Zbog maksimuma padavina u jesenje-zimskom periodu, bolje je saditi uz veći razmak redova 50 do 60 cm i 30 do 40 cm u redu, jer u gustom sklopu, biljke lakše stradaju od truljenja. Iz istog razloga prednost ima proizvodnja na uzdignutim gredicama. Uz i zbog odgovarajućih kultivara, na najpogodnijim lokacijama, endivija se bere od sredine decembra do sredine aprila, kada već počinje prorastanje. Na lokacijama gde su češći zimski mrazevi, rokovi setve i sadnje podese se tako da se endivija obere do sredine decembra.

U topilijem području moguća je i jesenja proizvodnja, uz slične rokove setve i sadnje, kao i u kontinentalnom području, samo što je, za takvu proizvodnju, potrebno mnogo više navodnjavati, jer se veći deo vegetacije odvija u uslovima viših temperatura uz manje padavina.

Datum sadnje 4.9. 14.10. 9.11.
Datum berbe 8.12. 5.4. 10.4.
Broj dana do berbe 94 174 153
Masa rozete g. 668 412 202
Prinos, t/h 54 34 17

Prolećna proizvodnja nije, kod nas, uobičajena, ali se već ogledno proizvodi sadnjom rasade iz grejanog, zaštićenog, prostora sredinom marta. Kultivari, preporučeni za takav uzgoj, stužu za berbu do sredine maja, a kasnije već počinju prorastati. Biljke iz kasnijih jesenjih rokova sadnje, koje su prezimele u polju, prorasle su u proleće u uslovima porasta temperature vazduha i dužine dana. Prorastanje je počinjalo već u fazi 25 listova po biljci. U prolećnoj sadnji, i berbi leti, biljke su do početka prorastanja imale već do 150 listova.

Berba i prinosi

Endivija je stigla za berbu kad je rozeta postigla svoju punu veličinu, karakterističnu za kultivar, a unutrašnji listovi rozete sasvim su svetli ili žuti. To se ranije postizalo vezanjem rozete desetak dana pre planirane berbe, kad je biljka sasvim suva. Noviji kultivari i bez vezanja imaju „žuto srce“. Prema potrebi, može se brati i nešto ranije. Potpuno razvijena rozeta endivije može doseći prosečnu masu do 1 kg.

Bere se rezanjem rozete u zoni korenova vrata, a zatim se očisti od svih starih, požutelih i oštećenih listova. Otpad može biti 17 do 30% osnovne težine rozete. U jesenjoj i zimskoj proizvodnji, kada postigne punu veličinu rozete, endivija može, još dosta dugo, ostati na polju, pa je berbu lakše uskladiti s potrebama tržišta. Što se berba duže odlaže, veći je otpad. U zavisnosti od kultivara i sezone uzgoja, prinosi mogu biti 20 do 40 t/ha.

Dorada , pakovanje i skladištenje

Nakon čišćenja u polju, endivija se ponekad mora prati, prosušiti, a zatim pakovati u letvarice, ili kartonske kutije, obično samo u jedan red stabljikom okrenutom prema gore.

Slično kao i kod salate, iz provodih snopova stabljike izlazi mleko, koje na vazduhu brzo oksidiše. Održivost na prodajnom mestu veća joj je nego održivost salate, a u hladnjači, na temperaturi od 0 0 C i 90 do 95% relativne vlage vazduha, u ambalaži obloženoj PE folijom, može se održati do 20 dana.

U kontinentalnom opodručju, pri kraju sezone berbe u jesen, kad se već mogu očekivati niske temperature, prigradski proizvodači, tokom suvog vremena, često povade endiviju s delom korena, očiste je od starijeg lišća i uskladište u podrumu, u vlažni pesak, s gusto složenim rozetama. Tako se može održati i više od mesec dana.

Prema normama kvaliteta evropskog tržišta, endivija prve klase mora biti dobro razvijena, boje tipične za kultivar, bez oštećenja od mraza, bolesti i štetočina, koja joj ograničavaju upotrebljivost. „Srce“ endivije tipa eskariol, i kudrave endivije, mora biti žuto. Najmanja težina rozete (glavice), iz uzgoja na otvorenom, je 200g, a iz zaštićenih prostora 150 g. Razlika u težini rozete, u jednom pakovanju, za endiviju, iz uzgoja na otvorenom, sme biti najviše 150 g, a iz zaštićenog prostara 100g.

Za II klasu, uz iste osnovne uslove, dopuštena su manja odstupanja u boji i manja oštećenja od štetočina.

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu