|
Dr Russ Stanoylovic
NOJEVI – UZGOJ
Razmnožavanje nojeva
Ženke nojeva postaju polno zrele izmeðu druge i treæe godine života, dok
mužjaci polnu zrelost dostižu godinu dana kasnije. U severnoj hemisferi sezona
parenja traje od marta do oktobra, dok na južnoj hemisferi ta sezona traje od
avgusta do februara. Produženje dana je odluèujuæi faktor za poèetak sezone
parenja. Na poèetku sezone parenja mužjaci pokazuju uoèljivo crvenilo na
potkolenici, na kljunu i oko oèiju. Intenzitet crvenila je povezan sa polnom
sposobnošæu kod mužjaka i posledièno sa uspešnošæu oplodnje jaja.
Nojevi ponekad napune jednjak vazduhom tako da vrat izgleda kao naduvani balon.
Kada se ovo desi nojevi puštaju nizak, monotoni zvuk.
Kada se nojevi za parenje drže u veæoj grupi, prirodnim putem dolazi do
stvaranja parova. Mužjaci privlaèe pažnju tako što izvode poseban “ples” pred
ženkama. Polno sposobniji mužjaci mogu da opsluže nekoliko ženki. Meðutim,
ukoliko je brojèani odnos ženki prema mužjacima veæi dolazi do opadanja uspeha
oplodnje. Poželjno je da se grupe za parenje (jedan mužjak na 3 ženke) drže u
odvojenim, ograðenim prostorima. Ukoliko ovi uslovi ne postoje, onda æe mužjaci
potrošiti previše energije boreæi se meðusobno. Mesta na kojima se vrši parenje
bi trebalo pred sezonu parenja uzorati i ponovo zasejati, kako bi se uklonili
svi mikroorganizmi koji inaèe mogu da zaraze jaja. Ukoliko imate na
raspolaganju dovoljno prostora, možete nojeve premeštati sa jedne polovine
ograðenog prostora na drugi, tako da se ceo prostor nikada ne koristi odjednom.
Ovakav pristup odgoju daje vam dovoljno vremena za èišæenje i rasaðivanje. Kada
se formiraju grupe za parenje, novonastali parovi æe odabrati teritoriju i
mužjak æe napraviti gnezdo tako što æe iskopati rupu duboku 15–20 cm, preènika
1–3 m.
Nakon što je gnezdo napravljeno, obièan pokrov se može postaviti preko da bi
jaja ostala suva. Pred samo parenje mužjak izvodi “ples pred parenje”: kleèi na
kolenima i maše krilima, vrat mu je savijen u oblik slova ‘S’, a glavu klati
levo - desno udarajuæi njome o bokove.
Nakon plesa, ženka zauzima potèinjen položaj tako što spušta vrat i glavu blizu
zemlje, dok krila usmerava nadole i drži ih odvojeno od tela. Tokom kopulacije,
penis mužjaka odlaže seme u kloaku ženke pored otvora jajovoda.
Tokom prve sezone polaganja jaja, ženke snesu izmeðu 10 i 30 jaja. Ovaj broj se
kasnije poveæava i iznosi izmeðu 40 i 70 jaja. Ženke ne snesu sva jaja
odjednom, veæ nose po jedno jaje svaka 2–3 dana, sve dok broj jaja ne dostigne
20. Nakon toga, sledi pauza posle koje ženka polaže drugu grupu jaja. Ovaj
proces može da bude ometen lošim vremenskim prilikama koje ne karakterišu
godišnje doba.
Dobra grupa za parenje proizvodi jaja koja su u 90% sluèaja uspešno oploðena.
Dešava se da jaja sa poèetka i kraja sezone budu slabije oploðena. Ukoliko se
pravilno brine o zdravlju nojeva i ukoliko im se obezbede dobri životni uslovi,
nojevi mogu da budu produktivni 25–35 godina, što znaèi da se kupovina nojeva
za razmnožavanje može smatrati kao dobra, dugoroèna investicija. Nojevima bi
trebalo dopustiti da leže na jajima u toku prvih 6 godina, jer se može kasnije
dogoditi da odbiju da snesu jaja.
Neki uzgajivaèi predlažu razdvajanje polova na dva meseca pre same sezone
parenja, što dovodi do boljeg raspoloženja za parenje u samoj sezoni.
Jaja i postupanje sa njima
Jaje
Jaje noja je ovalnog oblika sa ljuskom porcelanskog sjaja. Jaje poseduje
stotine malih pora. Jaja variraju u obliku, velièini, težini, strukturi ljuske
i njenoj poroznosti. Proseèna velièina jajeta je 13 x 16 cm, a težina je izmeðu
1,1 i 1,9 kg. Ljuska je debljine od oko 2 mm i prekrivena je antibakterijskom
slojem – kutikulom. U svom sastavu ljuska ima najviše kalcijum karbonata koji
je ujedno i izvor kalcijuma za rastuæi embrion. Membrane ljuske koje su na
unutrašnjoj strani spreèavaju ulazak bakterija tako što su molekularno
selektivne, tj. propuštaju samo elemente velièine molekula.
Žumance jajeta (koje inaèe zauzima treæinu zapremine jajeta), obezbeðuje
energiju i veæinu hranljivih materija neophodnih za ishranu embriona. Žumance
se nalazi u sredini, a tu ga drže dve èašice – halaze. U svežem jajetu embrion
može da se vidi u obliku belièastog diska na površini žumanceta. Razvoj
embriona poèinje u telu ženke odmah nakon oplodnje, ali se zaustavlja kada se
jaje snese i tako ostaje sve dok ženka ne poène da leži na njima, ili dok se ne
stave u inkubator.
Belance snabdeva embrion vodom, delom potrebnih proteina i vitaminima. Zbog
visokog pH i aktivnosti lizozoma, belance takoðe obezbeðuje fizièku i
mikrobiološku zaštitu embriona. Vitaminski i mineralni sastav jajeta zavisi od
ishrane na kojoj su ženke držane, pre poèetka sezone leženja jaja.
Skupljanje jaja i èuvanje
Jaja bi trebalo sakupiti što pre nakon nošenja, bar jednom dnevno. Jaja bi
trebalo staviti u odvojene plastiène vreæe da bi se izbegle zaraze, a tada se
jaja mogu i obeležiti identifikacionim brojem. Jaja mogu biti inficirana na dva
naèina: spolja, tako što bakterije proðu kroz ljusku jajeta, ili iznutra od
strane ženke, pre nego što se ljuska formira (npr. salmonelom). Odlaganje jaja
na nekoliko dana daje šansu belancu da se stabilizuje pred inkubaciju. U ovom
sluèaju, jaja se drže na temperaturi od 12–18o C u suvoj i èistoj prostoriji, a
trebalo bi ih i okrenuti dva puta dnevno u drugom pravcu (ujutru napred, a
popodne pozadi) èime se spreèava uvrtanje èašica koje drže žumance.
Prljava jaja se pre odlaganja moraju oèistiti suvim putem. Neki farmeri
dezinfikuju jaja tako što koriste formaldehidne pare, dok drugi preferiraju da
ih peru. Pranje se vrši tako što se prvo prašina i zemlja uklone mekanom
èetkom, a onda se jaja polažu u sanitarni rastvor (koji bi trebalo da bude malo
topliji od samog jajeta), na jedan minut. Na kraju se jaja brišu mekanom krpom,
potapaju u vodu da bi se isprala, a zatim se ostavljaju da se prirodno osuše.
Inkubacija
U prirodi i ženke i mužjaci leže na jajima – ženke tokom dana, a mužjaci obièno
noæu. Jaja su u kontaktu sa samom kožom noja roditelja, a temperatura na vrhu
jajeta je uvek viša nego na dnu. Kako se smenjuju na ležanju, nojevi ih okreæu
i tada se ona ujedno i provetre. Inkubacija jaja obièno traje 42 dana. U
uslovima veštaèke inkubacije, temperatura mora da dostigne 36o C. Pred kraj
procesa inkubacije, temperatura može biti malo niža pošto embrion takoðe
proizvodi toplotu u kasnijim stadijumima razvoja. Relativna vlažnost vazduha bi
trebalo da bude izmeðu 20 i 35%. Tokom 42 dana inkubacije, jaje isparavanjem
vode i ugljen dioksida izgubi izmeðu 11–18% svoje težine. Brzina i kolièina
kojom se gubi voda zavise od relativne vlažnosti u inkubatoru, kao i od broja i
kolièine pora i debljine ljuske.
Pošto je svako jaje drugaèije, brzina i kolièina izgubljene vode takoðe varira.
Idealno je da jaje izgubi 13% svoje težine tokom 42 dana. U praksi, gubitak
težine se meri za svako jaje i u tom periodu gubitak vode bi trebalo da bude
upola manji nego za 42 dana, tj. 6–7%. Dobra ventilacija u inkubatoru je takoðe
veoma bitna, zato što embrion mora da diše. Embrion uzima kiseonik i proizvodi
vodu i ugljen dioksid koji se moraju odstraniti iz jajeta. Ukoliko nema
dovoljno protoka vazduha, može se desiti da se embrion uguši.
Prostor za smeštaj inkubatora
Uslovi (temperatura, relativna vlažnost) u prostorijama u kojima je smešten
inkubator moraju biti kontrolisani. Prostorija mora da se provetrava i to tako
što se vazduh ispušta napolje, a ne da sve vreme cirkuliše isti vazduh. Mora
biti omoguæeno pranje u svim delovima prostorije. Posetioci ne smeju da ulaze u
prostoriju sa inkubatorom, posuda za pranje obuæe i higijenska odeæa za sve
radnike je neophodna oprema. Pre nego što se jaja stave u inkubator, sva oprema
se mora oprati i dezinfikovati vruæom vodom i sapunom za dezinfekciju.
Fumigacija sa formaldehidnim isparavanjem
Doda se 20 ml formalina na 10g kalijum permanganata po metru kvadratnom
inkubatora, dva sata na 25oC tokom zagrevanja. Fumiginacija se takoðe može
vršiti i dok se jaja nalaze u inkubatoru. Nakon ovog procesa, koncentracija se
mora upola smanjiti i svi ventilacioni otvori moraju da se otvore.
Razvoj embriona
Jaja bi trebalo staviti u inkubator sa otvorima za vazduh nagore. Jaja se
moraju okretati 2 do 8 puta dnevno. Ovo spreèava taloženja otpada u samom
jajetu. Razvoj embriona se može pratiti tako što se pregleda koristeæi jaku
baterijsku lampu. Ovaj pregled bi trebalo vršiti svake nedelje. Neoploðena jaja
ili jaja u kojima je embrion rano uginuo se moraju ukloniti, jer njihovo
truljenje može da zarazi ostala jaja. U normalnim uslovima, kada embrion ugine
oseæa se miris sumpora, tako da se lako mogu pronaæi i ukloniti neoploðena
jaja. Kontaminacija se èesto širi ljudskim rukama i dodirom, tokom pregleda pod
svetlom.
Leženje
Temperatura u delu inkubatora za leženje (izležionik, valjaonik) mora biti
2–3oC niža, a relativna vlažnost malo povišena u odnosu na ležionik
(predvaljaonik). Jaja se moraju prebaciti u izležionik tokom 39 dana ili
ranije, ukoliko se može èuti unutrašnje kuckanje. Ovo se dešava kada potpuno
razvijen embrion probije membranu da bi uzeo vazduh, ali ne još i ljusku. Tada
pile poèinje da pijuèe, a nakon nekog vremena, mišiæi vrata se stežu i jaèaju
što rezultira da pile probije ljusku. Posle probijanja ljuske, pile ima
neogranièenu kolièinu kiseonika i može samo da se oslobodi ljuske. Posle
probijanja unutrašnje membrane, pile ne može da preživi više od 2–3 dana. Neki
piliæi noja su loše pozicionirani u jajetu ili nemaju dovoljno snage da se
probiju kroz ljusku, tako da ovim piliæima treba pomoæi. Pre samog izleganja,
kesa žumanca je apsorbovana u stomaku pileta tako da se pupak (na mestu gde se
pupèana vrpca spaja sa kesicom žumanca) posle izleganja mora poprskati nekim
dezinficijensom (npr. jodom). Piliæi moraju ostati u izležioniku gde su se
izlegli sve dok se potpuno ne osuše, tj. dok njihovo perje ne postane
baršunasto.
Dr Russ Stanoylovic
NOJEVI – UZGOJ
|