Sertifikovano seme temelj proizvodnje
 |
Samo setvom sortnog sertifikovanog semena genetski potencijal sorte može da dođe do punog izražaja, što je cilj svakog proizvođača. Postavlja se opravdano pitanje: šta je svrha sertifikacije? Odgovor na ovo pitanje dat još 1968. godine od strane International Crop Improvemental Association. Dakle, svrha sertifikacije semena je da se održava i stavi u promet seme visokog kvaliteta i propagandni materijal za sorte, tako uzgojene kako bi se osigurale genetičke osobine i genetičku čistoću.
Prema odredbama Zakona o semenu (čl. 19), seme može da se stavlja u promet samo ako je dorađeno, prema istom zakonu kategorije semena su: 1. predosnovno; 2. osnovno; 3. sertifikovano seme prve generacije; 4. sertifikovano seme druge generacije; 5. proizvodno (Službeni glasnik br.45/05). Pored toga što je nosilac genetičkog potencijala za razvoj biljaka i ostvarenje visokih prinosa; seme je nosilac i raznih prouzrokovač a bolesti i insekata koji se njime hrane (Maošević i Maleš ević, 2004). Zbog svega napred iznetog zaštita semena je veoma važna. Ona se obavlja hemijskim i biološkim sredstvima ili primenom alternativnih metoda.
Tretiranje semena strnih žita predstavlja stalnu i neophodnu meru u cilju suzbijanja parazita koji se prenose semenom ili se nalaze u zemljištu. To je najstarija mera u zaštiti bilja i ima dugu istoriju. Plinije (60 godine posle Hrista) je opisao upotrebu mešavine vina i izgnječenog lista čempresa radi suzbijanja patogena i štetočina na semenu (Horsfall, 1945, loc. cit. Matijević i Rajković, 1998). Dvadesetih godine 17 veka (1620) bilo je pokušaja da se za tretiranje semena koriste izmet raznih životinja, pepeo, čađ, ili alkohol. U 1937. godini koristio se rastvor tečnosti iz turšije i potapanje semena pšenice u morsku vodu (Jeffs, 1986, loc. cit. Matijević i Rajković, 1998). Svakako da ova sredstva i mere nisu bile dovoljno efikasne. Međutim, pre preuzimanja bilo kakvih mera tretiranja semena potrebno je ispitati njegovo zdravstveno stanje. To se postiže praćenjem pojave i intenziteta napada parazita na semenskim usevima tokom vegetacije i provere stepena zaraženosti u labaratoriji. Svi ovi parametri regulisani su Zakonom o semenu i sadnom materijalu (Službeni glasnik br. 45/05).
Izbor fungicida
Na osnovu stepena zaraženosti semena strnih žita, pojedinim parazitima, treba de se zasniva Izbor fungicida za tretiranje. Međutim, mora se imati u vidu i zastupljenost parazita u zemljištu, pogotovo ukoliko se strna žita seju u monokulhiri. Zbog ekonomskih sankcija Izbor fungicida za tretiranje semena bio je ograničen. Oslabljena ekonomska moć seljaka i nerentabilna proizvodnja strnih žita, prouzrokovali su setvu nedeklarisanog semena. Došlo je do jače pojave glavnice pšenice i drugih parazita na strnim žitima. O ovom problemu poslednjih godina dosta je pisano (Jevtić i sar. 1997a; Jevtić i Stojanović, 1997b). Pored efikasnosti prema parazitima, fungicidi za tretiranje semena strnih žita treba da zadovolje i druge kriterijume u pogledu formulacije, prijemčljivosti, skladištenja. Preparati na bazi novih aktivnih materija zadovoljavaju ove kriterijume i u niskim dozama obezbeđuju dobro nanošenje i visoku efikasnost. U izboru registrovanih preparata ne zaostajemo za razvijenim zemljama (Nemač ka, Francuska), ali se ovi preparati ne koriste u dovoljnoj meri bez obzira na njihovu efikasnost.
Efikasnost. Fungicidi za tretirane semena strnih žita treba da imaju zadovoljavajuću efikasnost u suzbijanju prevalentnih parazita. Preparati za tretiranje semena pšenice treba da su visoko efikasni prema prouzrokovaču glavnice ( Tilletia spp.) i gari (Uslilago tritici). Za suzbijanje parazita na semenu ječma, preparati treba da su efikasni prema prouzrokovaču otkrivene i pokrivene gari ječma (U.nuda i U. hordei) i prouzrokovačima helmintosporioza, među kojima je najznačajnija Pyrenophora grarninea koja se isključivo prenosi semenom. Na ovsu preparat treba da ispolji efikasnost prema prouzrokovaču gari (U. avenae)
U praksi efikasnost funigicida za tretiranje semena strnih žita često je povezana sa problemima kao što su: sadržaj aktivne materije, ispravnost uređaja za tretiranje semena, doza, količina vode koja se dodaje preparatu, pripremljenost zemljišta za setvu, vlažnost zemljišta, rok setve itd. Zbog toga često se dešava da se laboratorijski rezultati ne potvrđuju u praksi, te željeni ekonomski efekat iskazan kroz povećanje prinosa izostaje.
Biološke i alternativne metode
Poslednjih godina upotreba bioloških preparata u suzbijanju prouzrokovača bolesti biljaka sve više dobija na značaju. Tome su između ostalog doprinele prednosti ovih preparata koje se manifestuju u očuvanju životne sredine i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. Pored efikasnosti koju ispoljavaju na pojedine patogene ovi preparati često pospešuju njenu otpornost i deluju kao stimulatori rasta. U biološke metode spadaju sredstva na bazi prirodnih materija i upotreba mikroorganizama čija se efikasnost zasniva na antagonistič kim odnosima.
Pored bioloških preparata značajni rezultati postignuti su u suzbijanju patogena strnih žita tretiranjem niskoenergetskim elektronima (Roder et. all, 2002). Marinković i sar. (2002) u monografiji „Biofizika u poljoprivrednoj proizvodnji“ izneli su brojne rezultate o uticaju elektomagnetne stimulacije i hladne plazme elektrona na gajene biljke i mikroorganizme (Marinković i sar. 2002). Postupci potapanja semena u toplu vodu ili primena ekstrakta pripada klasičnim postupcima zaštite bilja.
Umesto zaključka
Bilo da se radi o hemijskim, biološkim li alternativnim metodama tretiranja semena, izbor preparata treba uskladiti sa zdravstvenim stanjem semena i spektrom delovanja aktivnih materija. Kod preparata hemijskog porekla, kombinaciom dve ili više aktivnih materija proširuje se spektar delovanja na patogene. Ukoliko se poštuju ovi kriterijumi nije teško napraviti pravilan izbor fungicida za tretiranje semena strnih žita. Nažalost u našim uslovima više zavisi od cene koštanja nego efikasnosti. Naučni institut za ratarstvo.
