Autorska kuća visokog ranga
Dr Jelena Milivojević, direktor Centra za strna žita u Kragujevcu
 |
Centar za strna žita iz Kragujevca, nadaleko poznata i priznata naučno istraživačka kuća, koja sledeće godine obeležava 110 godina postojanja, pozicioniran je kao nezaobilazna karika u srpskom agraru. Koliko je to ugledna i uvažena ustanova najrečitije kazuje činjenica da su Centru od osnivanja (počeci se vezuju za samo organizovanje nauke u poljoprivredi Srbije) priznate 84 sorte strnih žita a da je veliki broj naučnih dostignuća u oblasti selekcije, oplemenjivanja, agrotehnike, fiziologije i zaštite strnih žita prepoznala nauka Balkana i Evrope.
Sve je to bio i dovoljan povod za intervju sa direktorom ove priznate i uvažene ustanove dr Jelenom Milivojević, koja je na početku istakla da su to „momenti kojima se mi zaposleni zaista ponosimo, ali koji s druge strane, prosto zahtevaju od rukovodstva i celog kolektiva ozbiljan pristup ovoj kući, njenom opstanku i unapređenju”.
„A”: Šta trenutno osigurava, ukoliko se tako može reći, poslovnu strategiju Vašeg Centra?
J.M: Centar svoju naučnoistraživačku i proizvodnu delatnost obavlja na oko 170 ha proizvodnih površina i organizovan je kroz Odsek za naučno istraživački rad i Odsek za proizvodnju. Ovde se predano radi na oplemenjivanju meke pšenice, duruma, ječma, ovsa, tritikalea i raži i poboljšanju produktivnosti i kvaliteta dobijenih sorti. Takođe se izvodi veliki broj agrotehničkih, fizioloških i zaštitarskih ogleda sa ciljem da se iznađe optimalna tehnologija gajenja određenih sorti, poboljšanju njihove fiziološke osobine, otpornost na nepovoljne uslove sredine, prouzrokovače bolesti, štetočine i sve druge stresne faktore. Takav kontinuiran rad svakako predstavlja sigurnu osnovu za u buduće, s tim sto je neophodno jačati naučnoistraživački kadar, (koji se poslednjih godina u Centru izrazito osipao) i jačati pozicije ove kuće u Šumadiji i celoj centralnoj Srbiji, na polju prometa i gajenja strnih žita.
„A”: Koliko ukupne (strateške) ekonomske smernice ali i prilike u zemlji utiču na zacrtan razvoj Vaše firme?
J.M: Odnos države prema proizvodnji strnih žita je već godinama destimulativan, što se vidi i po smanjenju ukupnih površina pod ovim kulturama. Država ne regresira u dovoljnoj meri ovu proizvodnju a otkupna cena je niska usled čega se individualni proizvođači okreću setvi drugih kultura. Samim tim država direktno utiče i to negativno na razvoj naše firme, jer ne smemo se usuditi na taj korak zbog velikih ulaganja i nesigurnog plasmana većih količina semenske robe od sadašnjih.
„A”: Kako ocenjujete Zakon o semenu?
J.M: Imali smo problema i još uvek ih imamo sa primenom novog Zakona o semenu. Usled neusaglašenosti u toku prošle godine desilo se da nam je značajan deo površina na terenu u toku aprobacija odbijen za semensku proizvodnju. Imali smo problemi sa brzinom dobijanja deklaracija. No,ako zanemarimo te teškoće koje prate početak primene svakog novog zakona,mi smo zadovoljni što će potpuna njegova primena značiti uvođenje reda u regulisanje tokova i prometa semena, što nama, kao autorskoj kući, itekako odgovara.
„A”: Prepoznatljivi ste po tome da u agrar unosite “naučna znanja i višedecenijsko iskustvo”. Koliko proces transformacije vlasništva nad zemljom eventualno može da utiče na Vaše poslovne projekte?
J.M: Prevođenje obradivog poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište negativno utiče na naš dalji razvoj i istraživanja i postaje limitirajući faktor za postojanje i poslovanje ove naše kuće. Pošto se Centar nalazi na atraktivnoj i strateški važnoj lokaciji za širenje grada suočeni smo sa problemom prevođenja našeg poljoprivrednog upravo u gradsko građevinsko zemljište i njegovim izuzimanjem od strane lokalne vlasti, ali bez nadoknade, pa samim tim ostajemo bez osnovnih sredstava rada. Tako tokom 2005 godine izuzeto nam je 61 ha plodnog zemljišta na kome se sejalo predosnovno (elita i superelita) i osnovno seme (original) a koje služi za dalje umnožavanje. Očekujemo da će nas Vlada Republike Srbije, koja je naš osnivač, zaštititi, bar u strateški važnim oblastima za našu poljoprivredu, gde pripadaju i strna žita.
 |
„A”: Od čega najviše zavise uslovi pod kojima nudite svoj, uslovno rečeno, proizvod?
J.M: Pre svega od politike koju kreira država, odnosno određena njena Ministarstva (poljoprivrede i trgovine), zarad očuvanja socijalnog mira ali, pri tome ne vodeći računa o poljoprivrednim proizvođačima. S druge strane usled pogrešno vođene politike države imamo nelojalnu konkurenciju inostranih semenskih kuća, kao što su Pionir, KWS i dr., umesto da se uz određene subvencije pospeši proizvodnja na domaćem tržištu.Ako posmatramo zemlje u okruženju možemo reći da je otkupna cena pšenice ista kao kod nas s tom razlikom što kod njih postoje subvencije od strane države. Zato slobodno možemo reći da su cene semena strnih žita znatno ispod realnih cena koštanja proizvodnje i ne mogu pokriti ni osnovne troškove proizvodnje.
„A”: Šta smatrate za najveći uspeh Vaše kompanije?
J.M: Imamo sortiment svih vrsta strnih žita: pšenice, duruma, ječma, ovsa, raži i tritikalea (ozimog i jarog tipa), tako da sa tog aspekta predstavljamo najsveobuhvatniju instituciju koja se bavi strnim žitima na Balkanu. Uz to, prvi smo i skoro jedinstveni u proizvodnji tritikalea, ječma i ovsa a selekcionisana je i naša prva sorta raži
„A”: Kakva je saradnja Centra sa ostalim sličnim, relevantnim institucijama i organizacijama?
J.M: Centar sarađuje veoma dobro sa Poljoprivrednim fakultetom Beogradskog univerziteta, zatim sa Institutom za ratarstvo, zaštitu bilja i agrohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Naučnim institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ostvarujemo saradnju (zasnovanu na ugovorima o dugoročnoj poslovno tehničkoj osnovi) sa zavodima, poljoprivrednim stanicama na proizvodnji semena i umnožavanju semena KG-sorti u proizvodnji. Dobri su poslovni odnosi sa semenskim kućama kao što su „Agrocop” Novi Sad, „Agrobačka” Bačka Topola, „Delta- Seme” Sombor, „Agroseme” Kikinda, „Agroseme-panonija” Subotica, „Agroseme” SremskaMitrovica, „Žito” Dobanovci, „Agroseme-promet” Kragujevac, „Agrosava Chemical” Šimanovci, „Jomil – Seme produkt” Beograd, „Agros” Kruševac itd.
„A” I na kraju, kakva je trenutna “lična karta” Vašeg Centra?
J.M: Posle dugog niza godina postali smo nezavisna samostalna naučna institucija Istraživačko razvojni Centar. Nažalost, pogrešno vođena politika na nivou Instituta «Srbija», od samog osnivanja pa do restruktuiranja, pa i u našem Centru dovela je do toga da ova znatno oslabimo kako u materijalnom tako i u naučnom pogledu. Sada se nalazimo u nekom prelaznom periodu gde od naučnog kadra imamo 5 doktora, 4 magistra i jednog studenta na master studijama. Trudićemo se da dođe do statusne promene ove naše naučne ustanove tj. da obezbedimo potreban broj naučnih radnika, 7 doktora i 5 magistara, i da se registrujemo kao Istraživačko razvojni Iinstitut za strna žita. Takođe, nadam se da će država koja je naš osnivač, odnosno Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, zaštititi imovinu ove naučne kuće ili joj obezbediti odgovarajuće zemljište u određenom odnosu na nekoj drugoj lokaciji kako bi Centar mogao da opstane i posluje. U protivnom posle 110 godina postojanja doći će do gašenja ove naučne ustanove samo zahvaljujući bahatnoj lokalnoj vlasti i velikom interesu pojedinaca.
