Suzbijanje korova u kukuruzu
Dr Milena Simić, šef Grupe za gajenje Instituta za kukuruz „Zemun Polje"
 |
Sve obradive površine koje su zasejane sastoje se od dve komponente - gajene biljke i korova. Dobro je poznato da se korovi javljaju otkad datira zemljoradnja. Korovske biljke predstavljaju posebnu ekološku grupu biljaka koji su javljaju, uglavnom, kao pratioci gajenih biljaka. Medu njima se može izdvojiti posebna grupa, usko specijalizovanih vrsta, koje se sreću skoro isključivo samo u pojedinim kulturama,- korovi kukuruza, soje, pšenice.
U usevima se između gajene biljke i korova uspostavljaju različiti odnosi, a naročito su izraženi konkurentski odnosi, jer je životni prostor ograničen a životni uslovi na koje utiče čovek prilagođeni gajenoj biljci.
Korovi nanose poljoprivrednoj proizvodnji ogromne i vrlo raznolike štete. Već je rečeno da su one različite kako po pojedinim kulturama, tako i po geografskim područjima. Štete od korova na različite načine mogu da se manifestuju bilo pojedinačno, bilo na više različitih načina istovremeno. Uglavnom je to smanjenje prinosa, prinos lošijeg kvaliteta, mehaničko gušenje useva, snižavanje temperature zemljišta, količine vode i hranljivih materija u zemljištu, itd. Zato se pri gajenju useva obavezno primenjuje i niz mera usmerenih na suzbijanje korova.
Suzbijanje korova je složen zadatak, koji treba da obuhvati više mera i postupaka koji imaju za cilj da smanje brojnost korovskih biljaka na obradivim površinama a preduslov su za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Za uspešno suzbijanje korova neophodna je planska i kombinovana primena više mera kao što su pravilan plodored, pravovremena obrada zemljišta, preporučena gustina setve, odgovarajuće đubrenje, navodnjavanje i racionalna primena herbicida. Kukuruz kao širokoredni jari usev je veoma osetljiv na prisustvo korova naročito u početnim fazama rastenja i razvića. Zbog toga je kontrola korova u ovom periodu veoma važna.
 |
Sve preventivne mere suzbijanja korova, kao što su korišćenje dobro pripremljenog stajnjaka, čistog semena, uništavanje korova na svim nepoljoprivrednim površinama i po obodima njiva, održavanje mehanizacije u čistom stanju i drugo, značajno mogu da utiču na smanjenje zakorovljenosti useva. Ove mere mogu da poboljšaju, a takođe i da pojeftine postupak suzbijanja korova. Pored preventivnih za uspešno suzbijanje korova neophodna je i primena direktnih, mehaničkih i hemijskih mera, što sve zajedno vodi uspostavljanju sistema mera za plansko i dugoročno uništavanje korova. Ovakav pristup poznat kao integralni sistem kontrole korova, zasniva se na kombinovanoj primeni više mera. Integralni sistem suzbijanja korova podrazumeva primenu svih mera gajenja i nege useva kojima se brojna zastupljenost korova smanjuje do nivoa da ne utiče značajno na smanjene prinosa. Primena navedenih mera gajenja, pored toga što doprinosi boljem stanju useva, ima značajnu ulogu u smanjenju potencijalne zakorovljenosti zemljišta i uništavanju korovskih biljaka na svim nepoljoprivrednim površinama.
Razlog za uvođenje novog pristupa u suzbijanju korova su sve uočljivije posledice dugogodišnje intenzivne primene herbicida kao jedine mere za suzbijanje korova i sve veći zahtevi za zaštitom životne sredine od zagađenja. Primena herbicida je već duži niz godina sastavni deo tehnološkog procesa gajenja kukuruza Kao rezultat povećani su troškovi proizvodnje, pojavili su se rezistentni biotipovi korova, zagađena su zemljišta i vode čak i tamo gde nije direktno vršeno tretiranje i sve su češći akutni i hronični zdravstevni problemi kod ljudi. U usevima gde se dugo godina intenzivno primenjuju herbicidi u visokim količinama došlo je do promena u sastavu korovskih zajednica pa je veće učešće otpornih, višegodišnjih vrsta - štir (Amaranthus retroflexus) i divlji sirak (Sorghum halepense) a sve više se šire i nove invazivne vrste kao što su ambrozija (Ambrosia artemisiifolia), čičak (Xanthium strumarium), lipica teofrastova (Abuthilon teophrasti), iva (Iva xanthifolia).
 |
U okviru integralnog sistema kontrole korova različite vrste plodoreda i obrade zemljišta sve više dobijaju na značaju, jer u kombinaciji sa smanjenom količinom herbicida, uspešno učestvuju u suzbijanju korova. Plodored je jedina agrotehnička mera za čiju primenu nisu potrebna materijalna ulaganja već disciplina u redosledu gajenja kultura, kako u vremenu tako i u prostoru. Poštovanjem osnovnih načela plodoreda dobij aju se stabilniji prinosi kukuruza, bolje je korišćenje vode i hraniva iz dubljih slojeva zemljišta, lakše je suzbijanje korova i drugih štetočina.
Smenom useva u plodoredu menjaju se ekološki uslovi za rastenje i razviće korova. Mnogi korovi koji se dobro razvijaju u kukuruzu, u gustim usevima kao što je pšenica ne mogu da opstanu. To se posebno odnosi na one vrste korova koje imaju visoke zahteve za svetlošću i koje u uslovima "gušćeg sklopa" ne mogu da se razvijaju. Najbolji primer je divlji sirak, koji u usevu kukuruza ima idealne uslove za razvoj, a gusti usevi mu ne odgovaraju. Promenom useva u plodoredu menjaju se i sistemi obrade zemljišta, a zavisno od useva i izbor herbicida. Nezamenljiva je uloga plodoreda u očuvanju i zaštiti agroekosistema i proizvodnji biološki ispravne hrane bez ili sa smanjenom količinom pesticida i mineralnih đubriva.
Izučavanjem uticaja obrade zemljišta na nivo zakorovljenosti useva utvrđeno je da klasična obrada, uvek ima prednost u odnosu na sve varijante redukovane obrade. Poslednjih godina sve varijante redukovane/minimalne obrade zemljišta koje ostavljaju preko 30% žetvenih ostataka na površini, svrstavaju se u konzervacijsku obradu i stoje nasuprot klasične obrade. Ovakvi sitemi su dominantni u proizvodnji kukuruza i soje u SAD gde se na preko 50% površina ne primenjuje klasična obrada plugom. U tom pravcu je i kod nas bilo više istraživanja na osnovu kojih se može nedvosmisleno kontsatovati da klasična obrada zemljišta daje najbolje rezultate kako u pogledu prinosa kukuruza tako i u pogledu suzbijanja korova. Višegodišnji rezultati su pokazali očiglednu razliku u broju svih kategorija korova između redukovane i klasične obrade zemljišta. Na varijanti klasične obrade, po pravilu je uvek registra van manji broj vrsta korova i njihovih jedinki, naročito višegodišnjih. Izbacivanjem na površinu podzemnih organa višegodišnjih korova dubokim oranjem, značajno se smanjuje njihova vitalnost. Istovremeno je, na dobro pripremljenom zemljištu koje je dobre strukture, delovanje herbicida znatno uspešnije.
 |
Mera đubrenja useva je veoma značajna za useve ali i za kontrolu korova. Uticaj đubrenja na korove zavisi od vrste, vremena i količine primene, osobina useva, primenjene agrotehnike i zastupljenih vrsta korova. Navodnjavanje povoljno utiče i na usev, ali i na korove. Na navodnjavanim površinama povećava se efikasnost herbicida, ali i njihovo spiranje u dublje slojeve. Pored toga sa vodom iz kanala širi se seme korova, što treba imati u vidu pri planiranju mera suzbijanja korova u uslovima navodnjavanja.
Uz sve navedeno, važna je i primena herbicida. Sistem integralne kontrole korova ne sugeriše izostavljanje herbicida već njihovu pravovremenu i ekonomski opravdanu primenu. Međutim, iz ekonomskih i ekoloških razloga, posebno zbog potrebe smanjenja rizika od zagađenja hrane, zemljišta i voda herbicidima, potrebno je smanjiti količinu njihove primene u kukuruzu.
Kada se radio primeni herbicida, brojna su pitanja na koje treba obratiti pažnju. Tržište nam nudi veliki izbor herbicida za suzbijanje raznih vrsta korova koji se mogu kombinovati i primenjivati u određenim rokovima (pre ili posle setve, u toku vegetacionog perioda). Prvi uslov za pravilnu primenu herbicida i postizanje očekivanih rezultata je poznavanje i praćenje korovske flore svake njive. Prema zastupljenim vrstama korova treba uskladiti izbor i primenu odgovarajućih kombinacija herbicida za njihovo suzbijanje. Pored efikasnosti primenjenih herbicida, u poljoprivrednoj proizvodnji je veoma važno poznavanje njihove perzistentnosti, tj. zadržavanja ostataka u zemljištu, zbog odabira useva koji će se gajiti u plodoredu posle kukuruza. U suprotnom može doći do fitotoksičnog delovanja ostataka primenjenog herbicida na naredni usev. Uz ove, važne su i sledeće napomene za uspešnu primenu herbicida u kukuruzu:
- Usev kukuruza treba zaštiti od korova u vreme nicanja, primenom zemljišnih herbicida
- Primena herbicida u toku vegetacije kukuruza treba da bude korektivna mera
- Vreme primene herbicida treba, koliko je to moguće, uskladiti sa vremenom nicanja većine korova i sa vremenskim prilikama
- Vremenski uslovi u vreme setve kukuruza (temperatura i padavine) mogu da utiču na sporije ili brže nicanje korova i kukuruza, što utiče na efikasnost primenjenih herbicida
- Ukoliko vremenske prilike onemoguće primenu herbicida u optimalnom roku, herbicidi se mogu primeniti i posle nicanja kukuruza ali najkasnije do faze trećeg lista kukuruza. Kasnija primena zemljišnih herbicida nije preporučljiva jer može dovesti do oštećenja kukuruza
- Kombinacijom dva do tri preparata proširuje se spektar delovanja herbicida na više vrsta korova
- Manje količine herbicida primenjuju se na lakšim i peskovitim zemljištima a veće na težim i humusom bogatijim zemljištima
- Obavezno je suzbijanje korova pored puteva i obodnih površina sa kojih seme može naknadno da dospe u usev
 |
Svaka od navedenih agrotehničkih mera koja utiče na smanjenje zakorovljenosti sama po sebi nije dovoljna. Uspešna primena integralnih sistema kontrole korova podrazumeva razvoj strategije koja neće dozvoliti korovima opstanak i adaptaciju. To zahteva dobro poznavanje biologije zastupljenih vrsta korova. Primena herbicida za suzbijanje korova u kukuruzu treba da bude sve više samo deo integralnog sistema mera za kontrolu zakorovljenosti u cilju postizanja ekonomske opravdanosti proizvodnje i zaštite životne sredine. Pravilnom primenom i kombinovanjem svih mera gajenja i primene herbicida mogu se očekivati željeni rezultati u smanjenju zakorovljenosti i povećanju prinosa kukuruza.
