CERCOSPORA BETICOLA - PEGAVOST LIŠĆA ŠEĆERNE REPE
Smanjuje i prinos i digestiju
Cercospora beticola vodi poreklo iz centralne Evrope i Mediterana. Danas je ovaj patogen raširen u svim reonima gde se šećerna repa gaji. U našoj zemlji pegavost lišća je značajna bolest koja svake godine iziskuje velika materijalna ulaganja i otežava proizvodni proces. Posledice štetnog dejstva najčešće se ogledaju u smanjenom prinosu korena koji nekad prevazilazi 30%, sadržaj šećera u korenu se smanjuje za 1-4%. Zbog toga treba sprovoditi adekvatnu i blagovremenu zaštitu šećerne repe.
Pored šećerne repe, ovaj patogen napada blitvu, spanać, stočnu repu, cveklu i većinu divljih vrsta iz roda Beta.
 |
Simptomi
Cercospora beticola se uglavnom javlja na listu, ali se može javiti i na lisnim drškama, cvetonosnom stablu i glavi korena. Cerkospora se javlja prvo na starijem lišću rozete u vidu okruglastih, sitnih, sivkastih pega, koje su oivičene zonom mrkocrvene boje. Na jednom listu može biti i nekoliko stotina pega. Starenjem lišća pege postaju sve krupnije i lišće postepeno opada. Posle opadanja lisne mase kreće novo mlado lišće, a ovakvu pojavu nazivamo- retrovegetacija. Novo lišće j e obično pošteđeno od jačeg intenziteta bolesti. U usevu semenske šećerne repe osim lisne mase, mogu biti napadnuti cvet i plod što može dovesti do pojave sterilnosti cvetova, pa je plod bez semena. Retrovegetacija smanjuje prinos i akumulirani šećer u korenu.
Ciklus razvoja
Patogen prezimi u obliku stroma i konidija u zaraženim biljnim ostacima. U povoljnim uslovima vlage itemperature na stromama se formiraju nove konidiofore i konidije koje nošene vetrom i kišnim kapima ostvaruju nove zaraze. Takođe, Cercospora beticola se širi i putem zaraženih biljnih ostataka i korovskih biljaka. Patogen prodire u list putem stoma uz pomoć specifičnih tvorevina koje nazivamo apresorije. Posle primarne infekcije, u okvirupega se formira nova generacija konidija, koje vrše sekundarne zaraze i održavaju infekcioni potencijal patogena. U zoni pega se obrazuju i strome.
Epidemiologija
Jači razvoj pegavosti lišća obično počinje od pojedinačno jače zaraženih biljaka. Česte kiše i toplije vreme tokom jula, avgusta i septembra pružaju idealne uslove za širenje i razvoj patogena, nasuprot suše, koja nepovoljno utiče na pojavu pegavosti lišća šećerne repe. Optimalnatemperatura za sporulaciju, klijanje i prodiranje Cericospora beticola je 25-35 C, pod uslovom da temperatura tokom noći ne pada ispod 35 C. Optimalne vrednosti vlažnosti vazduha za infekciju ovim patogenom iznose od 90-95%.
Prognoza
Postoji niz metoda i teorija prognoze koje su manje ili više aktuelne , ali u ovom radu prednost dajemo prof. Maricu (1971): 1. Vreme tretiranja i utvrđivati na bazi stanja zaraze, vitalnosti useva i vremenskih prilika.
2. Od pojave prvih pega pa do nastanka epifitocije prođe 45-60 dana. Kada se u usevu primete prve pojedinačne jače obolele biljke, izvesti prvi tretman.
3. Drugi tretman obaviti nakon 15-20 dana posle prvog, ako postoje uslovi za pojavu bolesti. U slučaju da je vreme suvo, praćeno niskim temperaturama tokom noći, tretman treba odložiti za kraj avgusta, da bi se usev zaštitio tokom septembra meseca.
4. Treće prskanje se izvodi u slučaju potrebe.
Suzbijanje
Plodored u trajanju od 4 godine omogućuje da se infektivni potencijal patogena značajno umanji. Samoniklu repu treba blagovremeno uništiti jer takve biljke predstavljaju izvor zarazei opasnost za budući usev. U cilju zaštite od Cercospora beticola preporučuje se primena sledećih preparat a : RIAS, A L T O COMBI, BRAVO, DUETT, PUNCH, IMPACT, FLAMENCO, OLIMP, SPHERE.
 |
DipL ing. Marčetić Đorđe
