Kukuruz kokicar je specijalna vrsta tvrdunca koji su gajili Indijanci u Južnoj i Severnoj Americi. Prenošenjem i širenjem kukuruza u svetu povecava se proizvodnja kokicara. Kokicar je postao komercijalna kultura pre više od 100 godina, a popularnost i potrošnja se naglo povecava od 1940. godine. Hibridi kukuruza kokicara su zamenili slobodnooprašujuce sorte 10-12 godina pre uvodenja hibrida standardnog kvaliteta zrna,
Kukuruz kokicar je specijalna vrsta tvrdunca koji su gajili Indijanci u Južnoj i Severnoj Americi. Prenošenjem i širenjem kukuruza u svetu povecava se proizvodnja kokicara. Kokicar je postao komercijalna kultura pre više od 100 godina, a popularnost i potrošnja se naglo povecava od 1940. godine. Hibridi kukuruza kokicara su zamenili slobodnooprašujuce sorte 10-12 godina pre uvodenja hibrida standardnog kvaliteta zrna, i prihvaceni su vrlo brzo jer je bio povecan prinos, stabilnost biljke, zapremina kokicavosti i kvalitet. Kukuruz kokicar je znatno manje zastupljen u proizvodnji od kukuruza standardnog kvaliteta zrna. Proizvodnja i potrošnja kokicara znacajno su povecane poslednjih desetak godina u svetu. "Prvi" hibrid kukuruza kokicara mora da ispuni zahteve proizvodaca i potrošaca. Proizvodaci žele da je hibrid visoke rodnosti, stabilne biljke, dobre otpornosti prem bolestima i štetocinama i istovremeno visoke zapremine kokicavosti. Potrošaci iskokanog zrna žele da "kokica" bude nežna, dobrog ukusa, privlacne boje i mirisa i bez "ljuski" (ostaci perikarpa). Zapremina kokicavosti predstavlja odnos zapremine iskokanog zrna "kokica" prema zapremini neiskokanog, sirovog zrna. Ona je pokazatelj kvaliteta od najvece važnosti za selekcionare, proizvodace i potrošace kokicara. Zapremina kokicavosti je u visokom stepenu u negativnoj korelaciji sa prinosom zrna. To govori da je teško stvoriti hibride koji bi istovremeno imali visoku zapreminu kokicavosti i visok prinos. Zrno kukuruza kokicara, slicno drugim žitima, sastavljeno je iz tri osnovna dela: perikarpa, klice i endosperma. Perikarp, cvrst zaštitni sloj koji opkoljava zrno, direktno ucestvuje u aktu (procesu) kokanja. On je važan faktor u kvalitetu kokicara. Od tri osnovna dela kukuruza kokicara klica najviše doprinosi fenomenu kokanja. Endosperm zrna kukuruza je sastavljen od dva tipa: tvrdi (staklasti) i meki (brašnavi).
Staklasti ili tvrdi endosperm je graden od zbijenih, poligonalnih granula skroba velicine 7-18 nm koje su zbijene, bez vazdušnih meduprostora. Meki endosperm sadrži velike, glatke, sfericne granule sa mnogo intergranularnog vazdušnog prostora. Za razliku od obicnog kukuruza, zrno kokicara se sastoji najvecim delom od tvrdog endosperma. Kukuruz kokicar može biti u tipu "biserca" - oble krunice i u tipu "pirinca" - oštre krunice, razlicitih boja. Iskokano zrno, kokica može biti leptirastog (butterfly) i loptastog (mushroom) oblika. Tokom zagrevanja zrna kokicara perikarp zrna se ponaša kao sud pod pritiskom. Raspucavanje zrna se dešava kada je temperatura unutar zrna oko 177°C, pri cemu je pregrejana voda prešla u paru koja stvara pritisak od oko 932 kPa (2.5 t/cm3) koji obezbeduje silu koja, cim perikarp pukne, dovodi do proširenja zrna. Optimalan sadržaj vlage u zrnu pri kokanju varira zavisno od genotipa, i krece se najcešce do 12-14 %. Pri niskom i visokom sadržaju vlage dolazi do znacajnog smanjenja zapremine kokicavosti. U proizvodnji kukuruza kokicara veliki problem je stabilnost biljke i osetljivost prema štetocinama i bolestima, na šta svaki selkcionar kokicara mora da obrati posebnu pažnju.
autor teksta:
B. Novaković
