U našoj zemlji kukuruz se svake godine gaji na velikim površinama, pre svega zbog povoljnih klimatskih i zemljišnih uslova, kao i navika u tehnologiji gajenja i korišcenja kukuruza. Kukuruz je biljka dugog dana i za svoj razvoj zahteva mnogo toplote i svetlosti. Kao termofilna biljna vrsta, optimalna temperatura za klijanje i nicanje je temperatura zemljišta 8-10°C. Takode, ova biljka i na kraju vegetacije (avgust, septembar) zahteva veliku kolicinu toplote za dobro plodonošenje i nalivanje zrna. Zbog svog habitusa i zahteva prema toploti kukuruz se gaji na širokom rastojanju i pripada tzv. širokorednim kulturama. Zbog potreba za visokim temperaturama za klijanje i nicanje kukuruz se ne seje rano, druga polovina aprila i prva polovina maja meseca. Usporeno klijanje i nicanje, sporo rastenje u prvim fazama i mala pokrovnost ostavlja ogroman slobodan prostor za razvoj korovskih biljaka koje su se u toku evolucije prilagodile na ekstremne uslove i tako klijaju i nicu na nižim temperaturama i imaju jacu konkurentnu sposobnost za sve elemente životne sredine. Zato se u tom periodu i na tom slobodnom prostoru razvijaju tzv. zimsko-prolecne efemere, zimsko-prolecni korovi, a zatim termofilne korovske vrste pretežno pozno prolecni i višegodišnji korovi. Iz tih razloga korovska zajednica u usevu kukuruza je veoma bogata i raznovrsna.
U usevu kukuruza zastupljeno je preko 150 vrsta korova. Sve vrste korova prisutne u usevu kukuruza nemaju jednak znacaj u zakorovljavanju kukuruza. Neke od njih ne srecu se samo sa velikom stalnošcu nego imaju i veliku kvantitativnu zastupljenost i nanose glavne štete u smanjenju prinosa kukuruza i pogoršavaju kvlitet zrna. U Srbiji u usevu kukuruza najvecu rasprostranjenost i zastupljenost imaju sledece vrste korova: obican štir (Amaranthus retroflexus) pepeljuga (Chenopodium album) palamida (Cirsium arvense) poponac (Convolvulus arvensis) zubaca (Cynodon dactilon) svracica (Digitaria sanguinalis) lubenicarka (Hibiscus trionum) kupina (Rubus caesius) veliki muhar (Panicum crus-galli) muhar sivi (Setaria glauca) muhar zeleni (Setaria viridis) pomocnica (Solanum nigrum) divlji sirak (Sorghum halepense) Ova grupa korova zastupljena je sa velikim brojem jedinki i ima visoku vrednost pokrovnosti tako da predstavlja glavnu masu korova u usevu kukuruza. Pored toga, one se srecu sa velikim stepenom stalnosti (stepen stalnosti IV i V) Drugu grupu korova predstavljaju one vrste korova koje imaju široko rasprostranjenje, a srecu se sa manjim stepenom stalnosti (stepen stalnosti II i III). Od ovih korovskih vrsta najznacajnije su: štir beli (Amaranthus albus) štir bljutavi (Amaranthus blitoides) vidovcica (Anagallis arvensis) kokotinja (Aristolochia clematitis) viljušac (Bilderdykia convolvulus) rusomaca (Capsella bursa-pastoris) pepeljuga srcolista (Chenopodium hybridum) žutenica (Chondrilla juncea) vodopija (Cychorium intybus) tatula (Datura stramonium) kosmatka (Eragrostis megastachya) hudoletnica kanadska (Erigeron canadensis) konica (Galinsoga parviflora) posunac (Heliotropium europeum) dvornik veliki (Polygonum lapathifolium) tušt (Portulaca oleracea) rezeda (Reseda lutea) ugaz (Roripa silvestris) burjan (Sambucus ebulus) muhar lepljivi (Setaria verticillata) gorušica (Sinapsis arvensis) gorcika (Sonchus arvensis) gorcika (Sonchus oleraceus) cistac (Stachys annua) gavez (Symphytum officinale) verbena (Verbena officinalis) boca obicna (Xanthium strumarium)
U pojedinim regionima ili na odredenim zemljištima pojavljuju se pojedine korovske vrste koje su najcešce male brojnosti i pokrovnosti te nemaju širi znacaj u zakorovljavanju useva kukuruza. Od tih korova mogu se navesti sledeci: loboda (Atriplex patula) divlji ladolež (Calystegia sepium) pepeljuga baštenska (Chenopodium polyspermum) mirunka (Diplotaxis muralis) rastavic (Equisetum arvense) žuta kiksija (Kickxia elatine) šarena kiksija (Kickxia spuria) lanilist obicni (Linaria vulgaris) poljska nana (Mentha arvensis) krstica obicna (Senecio vulgaris) cistac barski (Stachys palustris) maslacak (Taraxacum officinale) cestoslavica pršljenasta (Veronica hederifolia) cestoslavica persijska (Veronica persica) Posebno je raširen i nanosi velike štete u gajenju kukuruza divlji sirak (Sorghum halepense). O biološkim, ekološkim i drugim karakteristikama kao i mogucnosti suzbijanja divljeg sirka pisano je u Poljoprivrednom listu broj 5 iz septembra 2002. god. te se zato na tome ne bi zadržavali. Suzbijanje korova je veoma složen zadatak i on se ne može tako lako rešiti. Borba protiv korova složena je iz citavog niza mera i postupaka koje treba da budu prilagodene kukuruzu kao gajenoj biljci, uslovima gajenja, floristickom sastavu i gradi korovske zajednice kao i biološkim karakteristikama korovskih biljaka. Kriticni period u pogledu konkurencije korova je do tri nedelje posle nicanja. One obuhvataju pre svega preventivne mere kao što su: setva cistog semena, ispravan postupak sa biljnim otpatcima, sprecavanje širenja korovskih biljaka stajskim dubrivom i kompostom, održavanje cistoce nepoljoprivrednih površina, uništavanje korovskih biljaka na neproizvodnim površinama, malciranje i dr. Agrotehnicke mere obuhvataju osnovnu i dopunsku obradu zemljišta, zaoravanje strnjišta, medurednu kultivaciju, plodored i druge mere usmerene na stvaranje povoljnih uslova za kukuruz i povecanje njegove konkurentne sposobnosti. I na kraju, kada su primenjene sve preventivne i agrotehnicke mere onda dolazi u obzir primena odgovarajucih hemijskih jedinjenja - herbicida za suzbijanje korova u usevu kukuruza.
Poznavanje sastava i brojne zastupljenosti pojedinih korovskih biljaka predstavlja osnovni uslov za izbor herbicida. Pošto svaki herbicid uništava samo odredene korovske biljke i ima kako mi to kažemo spektar svog delovanja, onda da bismo ovaj zadatak uspešno završili moramo znati koji korovi predstavljaju problem na našim parcelama da bismo na osnovu toga izabrali herbicid koji uništava te korovske biljke. Ako izvršimo pogrešan izbor razume se da necemo postici zadovoljavajuci efekat. Za suzbijanje korova u usevu kukuruza postoji veliki izbor herbicida. Taj veliki broj herbicida omogucuje da se izabere onaj kojim ce se postici najveca efikasnost u suzbijanju korova. Ali taj veliki izbor za nestrucna lica predstavlja i teškocu jer treba izabrati samo jedno jedinjenje ili kombinaciju 2 ili 3 preparata od tog velikog broja. U našoj zemlji dozvolu za primenu za suzbijanje korova u kukuruzu ima oko 40 aktivnih supstanci na bazi kojih je napravljeno preko 135 komercijalnih preparata. Taj posao se komplikuje još i time što se svaki herbicid mora primeniti u odredenom momentu ili fazi razvoja kukuruza i fazi razvoja korovskih biljaka kada ce on postici najveci efekat u suzbijanju korova, a bez štetnih posledica na kukuruz.
Najcešci i najširi metod primene herbicida za suzbijanje korova u kukuruzu je posle setve, a pre nicanje kukuruza. Za ovu namenu postoji oko 20 herbicida i njihovih kombinacija koji se sa uspehom mogu upotrebiti. Za suzbijanje širokolisnih korova u kukuruzu mogu se primeniti preparati na bazi atrazina, cijanazina, flurohloridana i linurona, a za suzbijanje uskolisnih - travnih korova preparati na bazi EPTC, butilata, vernolata, acetohlora, alahlora, metolahlora i pendemetalina. Suzbijanje korova primenom herbicida u toku vegetacije kukuruza ima znacajnu prednost u sušnim podrucjima, narocito za herbicide koji zahtevaju vlažnost za svoje delovanje. Ovi herbicidi obicno se primenjuju kada kukuruz ima 1-8 listova ili je visine 15-20 cm. Ako preovladuju jednogodišnji i višegodišnji širokolisni korovi onda se mogu upotrebiti preparati na bazi bentazona, 2,4-D, dikambe, fluroksipina, klopiralida, piridata i tifensulfuron-metila.
Za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih uskolisnih (travnatih) korova koji u odredenim regionima predstavljaju i najveci problem u gajenju kukuruza takode na raspolaganju stoje odredeni herbicidi. To je novija grupa herbicida koja se upotrebljava u malim kolicinama po hektaru. Korišcenjem osnovnih herbicida na bazi EPTC, acetohlora, alahlora i metolahlora za suzbijanje jednogodišnjih korova u kukuruzu naredne godine bez opasnosti od ostataka (rezidua) mogu se gajiti osetljive kulture. Od ove grupe herbicida koji se upotrebljavaju u malim kolicinama za suzbijanje travnih korova mogu se primeniti preparati na bazi nikosulfurona (preparat Motivell), primisulfurona (preparat Tell 75) i rimsulfurona (preparat Tarot 25 - DF). Zbog postizanja što potpunije efikasnosti sve više se primenjuje kombinacije herbicida koja se sastoji od 2, 3 ili više aktivnih materija ili kombinovana primena herbicida u vreme setve i u toku vegetacije. Za sve ovo postoji veliki broj mogucih kombinacija, ali je uvek potrebno znati koje korovske biljke predstavljaju problem i samo na osnovu toga mogu se birati i predlagati preparati herbicida, njihove medusobne kombinacije, nacin, vreme i kolicina primene.
autor teksta:
Prof. dr Vaskrsija Janic
